O nama
U cilju osiguravanja transparentnosti i odgovornosti u svom radu, Fond za humanitarno pravo je upisan u Registar transparentnosti Evropske unije pod brojem: 113357798312-97.
Misija
Fond za humanitarno pravo (FHP) je nevladina organizacija koju je 1992. godine osnovala Nataša Kandić sa ciljem da se dokumentuju masovna kršenja ljudskih prava širom bivše Jugoslavije, tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i kasnije na Kosovu. Od osnivanja, FHP radi na dokumentovanju ratnih zločina i povreda ljudskih prava te na podršci žrtvama i njihovim porodicama u postizanju pravde.
Po završetku ratova, FHP se posvetio tranzicionoj pravdi, nastojeći da doprinese uspostavljanju vladavine prava i prihvatanju nasleđa masovnih kršenja ljudskih prava u postjugoslovenskim društvima kako bi se utvrdila krivična odgovornost za počinioce, zadovoljila pravda i onemogućilo ponavljanje zločina.
Tranziciona pravda
Tranziciona pravda opsežan je i višestran proces. Najpre, žrtve ratnih zločina moraju ostvariti pravo na pravdu, istinu i reparacije. Uz to, neizostavan deo tog procesa jeste otkrivanje institucionalnih i državnih struktura i aktera ključnih za sistematska kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina i njihovo uklanjanje iz postojećih institucija (vetting). Konačno, svest da su se zločini dogodili i odavanje priznanja žrtvama u širem društvu neophodni su da se takvi zločini ne bi ponovili u budućnosti.
S obzirom na ta tri aspekta, FHP primenjuje program tranzicione pravde organizacijom rada u četiri oblasti:
- Dokumentovanje;
- Pravda;
- Sećanje;
- Obrazovanje.
1. Dokumentovanje
Fond za humanitarno pravo (FHP) radi na dokumentovanju ratnih zločina i kršenja ljudskih prava od 1992. godine. Tokom svog postojanja, FHP je sakupio više od tri miliona fajlova vezanih za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije. U arhivu FHP-a pohranjeni su dokumenti u vezi s masovnim kršenjima ljudskih prava koji datiraju od 1992. godine do danas, a uz to i preko 90% dokumenata iz javno dostupne baze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Između ostalog, arhiv sadrži dokumente sa suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima u Srbiji i regionu, medijski arhiv iz devedesetih godina i materijale MKSJ poput audio i video snimaka i dokaza predstavljenih na sudu. Arhiv je u stalnom procesu digitalizacije.
Dokumentacija na kojoj je FHP radio bila je važna za slučajeve pred MKSJ, između ostalog za Foču – ključni slučaj u procesuiranju seksualnog nasilja u ratu. Kad je počeo rat na Kosovu, FHP je otvorio kancelariju u Prištini. Za vreme NATO bombardovanja, FHP je ostao na Kosovu i izveštavao, čak i pošto su ICRC, OSCE i međunarodni mediji otišli.
2. Pravda
Rad FHP-a u oblasti pravde obuhvata zastupanje žrtava ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, praćenje svih suđenja za ratne zločine koja se održavaju u Srbiji, zastupanje žrtava u postupcima za naknadu štete, podnošenje krivičnih prijava Javnom tužilaštvu za ratne zločine (JTRZ) protiv počinilaca ratnih zločina, objavljivanje dosijea koji ukazuju na učešće visokorangiranih pripadnika vojske i policije u ratnim zločinima i koji predstavljaju poziv na vetting, istraživanje praktičnih politika i zagovaranje izmena zakonodavnog i institucionalnog okvira kako bi žrtve ostvarile pravo na pravdu.
Fond za humanitarno pravo (FHP) razvio je model zastupanja žrtava na suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, omogućujući porodicama žrtava iz BiH, Hrvatske i sa Kosova da dođu da prate suđenja u Srbiji. Isto tako, FHP je zastupao više od 1.000 žrtva kršenja ljudskih prava i ratnih zločina u postupcima za naknadu štete pred sudovima u Srbiji.
3. Sećanje
Fond za humanitarno pravo (FHP) obeležava dane stradanja žrtava različitim inicijativama, uključujući javne debate, dokumentarne filmove i digitalni memorijalni aktivizam na društvenim mrežama, i drugim digitalnim praksama sećanja. Pored obeležavanja godišnjica ratnih zločina i kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina, program memorijalizacije preispituje i kritikuje dominantne narative o ratovima, pruža neformalnu edukaciju i promoviše sudski utvrđene činjenice o ratovima u različitim medijskim formatima. Program obuhvata i istraživanje orijentisano ka predlozima praktičnih politika, stručnu analizu i komentare službenih politika sećanja u regionu.
Kosovska knjiga pamćenja, projekat koji je u toku, ishod je inicijative FHP-a da se dokumentuje svaki pojedinačni slučaj smrti ili nestanka u ratu na Kosovu između 1998. i 2000. godine.
Fond za humanitarno pravo (FHP) neguje i regionalni pristup pravdi kroz REKOM – inicijativu civilnog društva za osnivanje regionalne komisije za istinu koja bi utvrdila činjenice o ratnim zločinima i kršenjima ljudskih prava između 1991. i 2001. godine na teritoriji bivše Jugoslavije. Tokom svog postojanja, FHP je razvio brojna partnerstva: deo je Koalicije za REKOM, International Coalition of Sites of Conscience i Victim Support Europe.
4. Obrazovanje
Rad Fonda za humanitarno pravo (FHP) na dokumentovanju, pravdi i sećanju posvećen je i neformalnom obrazovanju. Tokom godina, FHP je za studente, aktiviste i zainteresovanu javnost organizovao javne časove i škole tranzicione pravde. Škola tranzicione pravde, koja se odvijala na nacionalnom i regionalnom nivou, program je neformalnog obrazovanja o instrumentima za suočavanje s prošlošću. Program je obuhvatao predavanja o sudskim postupcima pred Haškim tribunalom i nacionalnim sudovima za ratne zločine, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu na reparacije, značaju arhiva i medija u procesu tranzicione pravde, memorijalizaciji, kolektivnom sećanju, pomirenju u postkonfliktnim društvima i srodnim temama.
Tim
Nataša Kandić, osnivačica
Goran Miletić, osnivač
Katarina Kostić, osnivačica
Jelena Krstić, v.d. izvršnog direktora
Jovana Kolarić, koordinatorka projekta
Vladimir Milanović, arhivista
Кatarina Maruna, istraživačica / analitičarka
Mirjana Arsić, istraživačica / analitičarka
Višnja Šijačić, pravna analitičarka (na odsustvu)
Mia Deretić, šefica računovodstva
Irena Radujević, finansijska menadžerka
