Ministarstvo pravde je 10. septembra 2025. godine objavilo poziv za javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i Nacrtu zakona Krivičnog zakonika (KZ), uz rok od svega dvadeset dana za dostavljanje komentara, i to isključivo putem imejla. Takav rok, imajući u vidu obim i značaj izmena dva sistemska krivična zakona, krajnje je neprimeren i neprihvaljiv.
Dodatni problem predstavlja to što se rasprava sprovodi bez predstavljanja nacrta od strane predlagača i organizovanja javnih debata, čime se krši princip transparentnosti i inkluzivnosti. Time se ponavlja prošlogodišnja situacija, kada je postupak obustavljen upravo zbog primedbi stručne javnosti na proces i predložene represivne izmene.
Komentari dostavljeni tokom prethodne rasprave nisu uvaženi, a predloženim izmenama dodatno se urušavaju dostignuti standardi ljudskih prava i krivičnog zakonodavstva. Uz to, trenutno ne postoje preduslovi za održavanje ozbiljne društvene debate jer ne postoji nužno poverenje da će predlagač s dužnom pažnjom razmotriti sugestije stručne javnosti i zainteresovanih građana.
Zbog svega navedenog, FHP neće dostaviti komentare Ministarstvu putem imejla, već svoje primedbe i predloge kojima bi se sprečilo urušavanje dostignutih standarda, predstavlja javnosti.
Komentari Fonda za humanitarno pravo na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku [kompletan tekst preuzmite ovde]
Kao i prethodno predloženim izmenama ZKP-a, ni ovima se ne unapređuje položaj oštećenih i svedoka u postupku, već su pojedini predlozi takvi da se taj položaj znatno urušava. Predlagač je zadržao predlog o uvođenju žalbe protiv odluke o dobijanju statusa posebno osetljivog svedoka što, naročito ako se uzmu u obzir žrtve seksualnog nasilja i žrtve nasilja u porodici, ugrožava položaj posebno osetljivog svedoka. Takvom izmenom negira se zaštita koja je odredbom predviđena i otvara prostor za dodatno zastrašivanje svedoka samom mogućnošću pobijanja odluke kojom mu se zaštita pruža.
Ni aktuelnim izmenama nije predviđeno uvođenje odredbe kojom će se oštećeni i svedoci u postupcima protiv polnih sloboda zaštititi tako što neće biti dozvoljeno ispitivanje o njihovom prethodnom seksualnom životu i, uz to, onemogućiti korišćenje pristanka žrtve kao odbrane optuženog u postupcima za krivična dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Fond za humanitarno pravo takođe smatra da je potrebno omogućiti da u postupku i oštećeni, pored stranaka, predlažu određivanje veštačenja. Dosadašnja negativna praksa u pogledu odlučivanja o imovinskopravnom zahtevu pokazala je da oštećenima treba omogućiti da izjave žalbu na presudu u delu koji se odnosi na imovinskopravni zahtev.
Pored toga, proširenje materijalnih uslova za primenu instituta odlaganje krivičnog gonjenja dovodi do relativizacije krivične odgovornosti i svrhe krivičnih sankcija. U predloženim izmenama zadržan je predlog koji se odnosi na promenjenu koncepciju istrage, odnosno veći sudski nadzor u istrazi, što podrazumeva vraćanje inkvizitorskom krivičnom postupku.
Komentari Fonda za humanitarno pravo na tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika [kompletan tekst preuzmite ovde]
U vezi sa predloženim izmenama KZ-a, evidentno je da su se predlagači vodili kaznenim populizmom. Uočljiv je povećan broj krivičnih dela za koje je zaprećena kazna doživotnog zatvora, ali i to da predlagač predložena rešenja nije opravdao činjenicama koje bi ukazale na delotvornost ovakve odluke.
Neprihvatljive su izmene koje se tiču uvođenja represivnog krivičnog dela „objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela”, kao i predloženo brisanje težeg oblika krivičnog dela „iznuđivanje iskaza“, koje je posledično opasno i neodgovorno.
Predloženim izmena se u krivično zakonodavstvo po prvi put uvodi i krivično delo „obljuba bez pristanka“, čime su predlagači odustali od unapređenja definicije silovanja, pa tako izvršenje dela i dalje zahteva upotrebu sile, a ne nedostatak pristanka, što je suprotno sa Istanbulskom konvencijom i međunarodnim standardima. Umesto toga, kao kompromisno rešenje, predloženo je uvođenje novog krivičnog dela, čime se omogućuje da se većina slučajeva seksualnog čina bez pristanka kvalifikuje kao obljuba bez pristanka, čija krivična sankcija je blaža u odnosu na krivično delo silovanja i uz to predviđa mogućnost uslovnog otpusta.
