Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se novim izmenama Krivičnog zakonika Republike Srbije, posebno u dve odredbe, uvode represivne mere protiv političkog angažovanja i kritike vlasti. Takođe, uvođenjem novog krivičnog dela obljuba bez pristanka, pored postojećeg krivičnog dela silovanja, omogućava se arbitrarna pravna kvalifikacija dela, čime se osuđenom licu omogućavaju privilegije u zavisnosti od toga prema kom delu se vodio postupak.
Vlada i Ministarstvo pravde Republike Srbije su i prilikom poslednjih izmena Krivičnog zakonika 2024. godine predlagali represivne izmene, ali su posle oštrih kritika pravničke zajednice i nevladinih organizacija odustali od predloga.
1. Novo krivično delo: Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela
Iako je u važećem Krivičnom zakoniku (član 35) već predviđeno kažnjavanje onoga ko umišljajno pomogne u izvršenju krivičnog dela – uključujući i savetima ili uputstvima – novim izmenama se navodno precizira da se inkriminacija ne odnosi na sva krivična dela. Umesto toga, nabrajanjem grupa krivičnih dela – ubistvo i teško ubistvo, krivična dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, falsifikovanje isprave i krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom – zapravo se uvode nova krivična dela, koja otvaraju prostor za ozbiljne zloupotrebe i kršenja ljudskih prava.
Po novom članu 343a – Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela – svako „ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela“ mogao bi biti kažnjen zatvorom do tri godine. Istom kaznom predviđa se i „lice koje posreduje u pristupanju tom materijalu“, a čak bi se kažnjavalo i lice koje „svesno pristupi tom materijalu pomoću sredstava informacionih tehnologija“. „Materijal“ se definiše kao svaki „materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete“.
FHP ukazuje da je potpuno nejasno šta sve može biti „materijal koji sadrži uputstva i savete za izvršenje krivičnog dela“. U tom smislu, Rodoljub Šabić, prvi poverenik za informacije od javnog značaja, upozorava: „Da li, na primer, i sudska presuda u kojoj se, u obrazloženju, detaljno opisuje način izvršenja krivičnog dela, ili kriminalistički romani i priče, ili podela nečije objave, mogu biti taj ‘materijal’?“.
Na zdravorazumskom nivou postavlja se i pitanje kako je moguće pretpostaviti da se samo čitanjem ili slušanjem nekog teksta može izvršiti krivično delo. Imajući u vidu aktuelnu društvenu situaciju, sa brojnim slučajevima prekvalifikacije prekršaja protiv javnog reda i mira u krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, FHP ukazuje da bi ovo novo krivično delo moglo biti korišćeno za zastrašivanje građana koji preko društvenih mreža pozivaju ili daju uputstva u vezi sa protestima, onih koji takve pozive dele ili ih samo čitaju – kao i za krivični progon političkih neistomišljenika.
2. Izmena člana 90: Ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom ili radnjom
FHP ukazuje i na izmenu člana 90 Krivičnog zakonika kojom se predlaže uvođenje krivičnog dela ugrožavanje saobraćaja opasnim sredstvom ili opasnom radnjom. Ova odredba može biti iskorišćena protiv studenata i građana koji učestvuju u blokadama, koje su počele povodom pogibije 16 ljudi pod ruševinama nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Na ovaj način svako zaustavljanje saobraćaja može se podvesti pod krivično delo, uključujući i nenasilne blokade saobraćaja koje se, u skladu sa međunarodnim standardima, smatraju uživanjem prava na mirno okupljanje.
3. Novo krivično delo: Obljuba bez pristanka
FHP ukazuje i na to da uvođenje novog krivičnog dela obljuba bez pristanka (kazna od 3 do 15 godina zatvora), pored postojećeg krivičnog dela silovanja (kazna pooštrena na raspon od 5 godina do doživotnog zatvora), omogućava arbitrarno pravno kvalifikovanje dela. Od izabrane kvalifikacije zavisi da li će se izreći blaža ili stroža kazna, a takođe i mogućnost korišćenja uslovnog otpusta.
