Viši sud u Beogradu doneo je 20. novembra 2025. godine presudu kojom je osudio Jovana Radana, bivšeg pripadnika srpske Teritorijalne odbrane na sedam godina zatvora, zbog toga što je u vreme oružanog sukoba na teritoriji Republike Hrvatske, u oktobru i novembru 1991. godine, silovao ženu u Vukovaru, u kući u koju su je doveli uniformisani Srbi, a u kojoj su bile silovane i druge žene.
Predsednik veća je bio odlučan da je krivica okrvljenog dokazana, da je iskaz oštećene uverljiv i logičan, i da izjave dve svedokinje o posrednom saznanju imaju značajnu dokaznu vrednost. Istakao je da se presuda i kazna posle 34 godine od počinjenog zločina ne mogu nazvati pravdom, ali je i ocenio da se kaznom zatvora od sedam godina postiže svrha kažnjavanja, jer je u skladu sa sudskom praksom – iznad propisanog minimuma, a bliže propisanom maksimumu. Dodatno je ukazao da je okrivljeni porodičan čovek i da je tu činjenicu veće takođe imalo u vidu.
FHP je pratio suđenje, i za razliku od drugih, suđenje Jovanu Radanu je kratko trajalo, vođeno je efikasno i bez odlaganja.
FHP ima ozbiljne primedbe na rezonovanje sudskog veća u odnosu na visinu zatvorske kazne – da je okrivljeni porodičan čovek i da se kaznom od sedam godina zatvora postiže svha kažnjavanja. Prema mišljenju FHP-a, izrečena presuda i zatvorska kazna obeshrabriće žrtve silovanja da prijave ratni zločin, i da se pojave u sudnici, oči u oči sa okrivljenim, za čije porodične prilike sudije imaju više razumevanja nego za traume i pogaženo dostojanstvo žrtve silovanja.
