Otvorena prezentacija „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“
U organizaciji Fonda za humanitarno pravo (FHP) i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule 14. septembra 2015. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) otvorena je audio-vizuelna prezentacija „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“. Izložbu su otvorili izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović, direktor SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu Mirko Klarin, Munira Subašić iz Pokreta „Majke enklava Srebrenice i Žepe“ i direktorka CZKD-a Borka Pavićević.
Audio-vizuelna prezentacija je deo stalne postavke SENSE – Dokumentacionog centra, koji se nalazi u sklopu Memorijalnog centra u Potočarima. Ona sadrži najvažnije segmente sudskog zapisa o počinjenom genocidu u Srebrenici. Među motivima za njeno prikazivanje i u Beogradu jeste težnja da se obeleži 20 godina od srebreničkog genocida, navela je Sandra Orlović. Ona je napomenula i da je septembar važan period u hronologiji ovog događaja, budući da predstavlja njegovu završnu fazu, kada su tela premeštana iz primarnih u sekundarne grobnice sa ciljem prikrivanja zločina. Takođe, presuda Međunarodnog suda pravde (MSP) o krivici Srbije za kršenje Konvencije UN o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida nameće obavezu javnog sećanja na žrtve ovog zločina, i to upravo u Beogradu. Prema njenim rečima, „Beograd je važna tačka na mapi genocida i zbog toga što su institucije Srbije dugotrajno i uporno vojno, politički i materijalno podržavale onu politiku koja je u BiH dovela do etničkog čišćenja i genocida“. Na kraju, prezentacija je prilika da se javnost u Srbiji i njene institucije podsete na sudski utvrđene činjenice o genocidu u Srebrenici. Činjenica da je zločin u Srebrenici pravno kvalifikovan kao genocid u četiri predmeta pred MKSJ i jednim pred MSP, predstavlja nultu tačku i našeg razumevanja onog što se u Srebrenici dogodilo i procesa pomirenja.
Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ
Mirko Klarin je naglasio da prezentacija predstavlja rezultat višegodišnjeg rada i praćenja suđenja pred MKSJ. Kako se mandat Haškog tribunala bliži kraju, SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu odlučio je da obiman i važan materijal sa suđenja vrati u sredine kojima pripada kako bi se zajednicama u kojima su ti zločini počinjeni pokazalo na koji način su njihova stradanja istražena, rekonstruisana i procesuirana pred MKSJ. Tako je nastao i Dokumentacioni centar Srebrenica. Predstavljajući samu prezentaciju, Klarin je naveo da je ona podeljena u osam segmenata, počevši od istrage, ekshumacija, svedočenja preživelih sa srebreničkih stratišta, priznanja krivice, nevoljnih svedočenja učesnika, svedočenja nemoćnih posmatrača, posledica genocida na preživele, pa sve do epiloga koji sažeto argumentuje zašto su događaji iz jula 1995. godine kvalifikovani kao genocid. Uz ovih osam segmenata, u video formatu se emituje i prikaz hronologije događaja tokom te ključne sedmice u julu 1995. godine.
Munira Subašić, majka Nermina koji joj je iz ruku otet u Potočarima i čije je nekompletne posmrtne ostatke sahranila 2013. godine, pozvala je mlade ljude da posete izložbu i samu Srebrenicu, jer samo tako mogu da saznaju šta se u njoj zaista dogodilo. Za proces pomirenja mladi su posebnovažni, jer oni nasleđuju budućnost. Međutim, preduslov pomirenju je utvrđivanje istine o zločinima i pružanje pravde žrtvama, te je Subašić apelovala na građane Srbije da se suoče sa činjenicama o genocidu u Srebrenici i prihvate ih. Tako će, prema njenim rečima, biti lakše i ubicama srebreničke dece, čiji je život, zbog osećaja krivice i tereta zločina, čak i teži od života majki koje su izgubile decu i koje za njima još tragaju.
Borka Pavićević je naglasila da je način na koji se o zločinima govori slika pojedinih epoha, koja prikazuje odraz samog našeg društva: ono se upravo ogleda u tome kako se prema zločinima odnosimo. Stoga su Srebrenica i sva naša sećanja na nju istorija, muzej i arhiv, koji će jednog dana prikazati šta su ljudi na ovim prostorima radili jedni drugima i kako su o tome govorili. Upravo zbog toga je živo sećanje, koje kodira trenutni politički trenutak, od velike važnosti i treba ga omogućiti i negovati.
Audio-vizuelna prezentacija „The ICTY’s investigation, reconstruction and prosecution of crimes committed in Srebrenica in July 1995“ otvorena je do 19. septembra 2015. godine.
Prikazivanje ove audio-vizuelne prezentacije u Beogradu podržali su Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, Fond za otvoreno društvo iz Budimpešte, Fondacija Heinrich Boell, Fond Anne Frank i Fondacija Friedrich Naumann.
