„Opkoljeno Sarajevo” po prvi put u Beogradu

„Opkoljeno Sarajevo” po prvi put u Beogradu

opsada-sarajeva-thumbOd 25. septembra do 6. oktobra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) prikazali su u Beogradu deo stalne postavke ovog muzeja pod nazivom „Opkoljeno Sarajevo“. Kroz fotografije, dokumente i ručno izrađene predmete koje su pravili građani Sarajeva, postavka prikazuje život u gradu koji je Vojska Republike Srpske (VRS) držala pod opsadom puna 44 meseca. Posetioci su mogli da vide kako je izgledao život u u gradu bez vode, struje i grejanja, kako je teklo školovanje, igra, nabavka hrane, kao i druge svakodnevne aktivnosti u gradu koji, uprkos svakodnevnim snajperskim napadima sa brda koja okružuju grad, nastoji da očuva privid normalnog života.

Izložba je u Srbiji prikazana u kontekstu rastućih tendencija da se događaji iz ratova u bivšoj Jugoslaviji prećute ili pogrešno prikažu, naročito nakon zatvaranja Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u decembru 2017. godine. Prema istraživanju koje je sprovedeno te godine, više od 70% građana Srbije ne zna da je Sarajevo držano pod opsadom tokom rata u BiH. FHP se ovim tendencijama suprotstavio prikazivanjem ove izložbe, održavanjem edukativnih i informativnih sesija i razgovora, kao i uključivanjem mladih u širenje znanja i uspostavljanje saradnje.

Oko 50 građana slušalo je Javni čas o opsadi Sarajeva, koji je 27. septembra održao Nemanja Stjepanović. Tom prilikom, on je predstavio činjenice koje je u pogledu opsade Sarajeva utvrdio MKSJ, a koje govore da su građani Sarajeva bili meta namernih napada snaga VRS, koji su se dešavali uglavnom danju i nisu bili odgovor ni na kakve vojne pretnje. Građani su bili napadani dok su obavljali svoje svakodnevne aktivnosti, poput vožnje javnim prevozom, odlaska u prodavnicu, na sahranu, dok su bili u školi, na igralištu ili u parku. Radilo se o rasprostranjenoj kampanji granatiranja i snajperskog delovanja na Sarajevo, s osnovnim ciljem širenja terora među civilnim stanovništvom. Za ove zločine MKSJ je na kaznu doživotnog zatvora osudio komandanta Sarajevsko-romanijskog korpusa VRS-a Stanislava Galića, a na 29 godina zatvora njegovog naslednika na toj poziciji, Dragomira Miloševića.

no images were found

Prikazivanje filma „Opsada“ Remy Ourden-a privuklo je značajnu pažnju publike, zbog čega je organizovana i dodatna projekcija. Kroz objektiv ovog novinara, film prikazuje patnje civila, njihove kreativne načine preživljavanja i pokušaje da održe privid „normalnog“ života. Nakon filma je održan razgovor sa autorom i Merisom Mušanovićem, koji je kao dečak celu opsadu grada proveo u Sarajevu. Prema Merisovom svedočenju, rat je trajno obeležio njegovu porodicu a njega primorao da naglo odraste. Opsada Sarajeva je za njega i njegove sunarodnike bila i borba da ostanu deo civilizacije, budući da su im preko noći oduzete sve tekovine modernog doba: grejanje, voda, struja, obrazovanje, lekarske usluge… Za njega je to takođe bila i borba za očuvanje multikulturalnosti ovog grada, ali i otpor etničkim podelama koje su njegovim stanovnicima nametane spolja.

Meris je utočište od strahota opsade pokušao da pronađe u knjigama. Priliku za to pružila mu je majka, dajući mu da bira knjigu koju će pročitati za sedam dana, nakon kojih će ona biti upotrebljena kao ogrev. Obilje knjiga u porodičnoj biblioteci otvorilo mu je nove vidike i uputilo na kasniji profesionalni i životni put. Iz njih je naučio da su za prevazilaženje teških situacija ključni odgovornost i oproštaj.

no images were found

U petak 5. oktobra, predstavljena je najnovija knjiga profesorke međunarodnog prava na Američkom univerzitetu u Vašingtonu Dajen Orentliher, „Neka vrsta pravde – Uticaj MKSJ na Bosnu i Srbiju“. Tom prilikom, autorka je predstavila nalaze o uticaju MKSJ-a na lokalne zajednice u ove dve države, te kako se taj uticaj vremenom menjao. O tome su, pored autorke, govorili i stručnjaci koje ove procese prate neposredno – Erna Mačkić iz Balkanske istraživačke mreže BiH i Nemanja Stjepanović iz FHP. Budući da je ovo bila dragocena prilika da se o ovoj temi razgovara i u kontekstu uticaja MKSJ i na zajednice u Hrvatskoj i na Kosovu, FHP je u razgovor uključio i Hrvoja Klasića sa Sveučilišta u Zagrebu i novinara sa Kosova Adriatika Kelmendija. Oni su govorili o presudnom uticaju politike na to ko se percipira kao žrtva, kao što je na Kosovu bio slučaj prilikom skupštinskog glasanja o osnivanju Specijalnog suda, kojom prilikom se po prvi put u Kosovoskom parlamentu govorilo o žrtvama iz drugih etničkih zajednica. Upozorili su na opasnosti koje sobom nose ideje o razdvajanju umesto umrežavanju i saradnji zajednica, kao što je to slučaj sa insistiranjem na korekciji granica između Srbije i Kosova koje pravi sve veći međuetnički jaz i šalje poruku da se ne može živeti zajedno. Ukazali su i na paradoksalnu situaciju u kojoj se post-jugoslovenske države nalaze – uprkos milionima stranica sudskih spisa o počinjenim zločinima i odgovornosti pojedinaca i pojedinih institucija, ovdašnja društva ne znaju, ne žele da znaju ili se prave da ne znaju šta se dogodilo i kome. Umesto da teže znanju, oni se pitaju o nacionalnosti žrtava. Podsetili su i na činjenicu da je rad MKSJ-a ovim društvima u nasleđe ostavio presude o počinjenim ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidu u Srebrenici, koje bi bile teško dostižne da su bile ostavljene isključivo domaćim pravosuđima. Međutim, različite etničke zajednice različito prihvataju ove sudski utvrđene činjenice, i to prihvatanje je određeno percepcijom procesuiranja pripadnika „svog naroda“, a od zatvaranja MKSJ, kao da je u društvu prisutno shvatanje da više nema potrebe da se presude iščitavaju i da se podseća na činjenice koje su one utvrdile.

no images were found

Izložbu je pratio i program razmene, u kojem je učestvovalo ukupno 19 mladih iz Srbije i Sarajeva. Budući da većina njih nikada nije posetila Beograd ili Sarajevo, program im je omogućio da se upoznaju sa načinom života, kulturom, istorijom i načinom na koji se ove zajednice sećaju žrtava iz ratova u bivšoj Jugoslaviji. Prema njihovim rečima, ovaj program ih je zainteresovao da prošire svoje znanje o ratovima u bivšoj Jugoslaviji, ohrabrio da se aktivnije uključe u zaštitu ljudskih prava, učinio sigurnijim u vršnjačkim diskusijama, a olakšao im je i razumevanje kompleksnih međuetničkih odnosa u jednom delu Balkana. Za neke, ključna vrednost programa je u tome što im je omogućila da promene svoje mišljenje o pripadnicima drugih naroda koji žive u BiH.

no images were found

Share