Učenje o prošlosti: ka ponavljanju ili ka pomirenju?
Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je 20. aprila 2016. godine konferenciju „Uloga obrazovanja u procesu pomirenja“, uz učešće profesora istorije i građanskog vaspitanja, predstavnika Ministarstva prosvete, nevladinih organizacija i stručne javnosti. Konferencija je deo programa obrazovanja FHP-a „Obrazovanje za pomirenje“, koji je ustanovljen 2012. godine u formi regionalnog i nacionalnog programa neformalnog obrazovanja o suočavanju sa prošlošću. Cilj konferencije bio je da predstavi dva predloga praktične politike u oblasti obrazovanja, koji istražuju potrebe i modele uvođenja tema iz oblasti suočavanja sa prošlošču, tranzicione pravde i pomirenja u programe univerziteta, a takođe i predstavljaju preporuke i modele za uvrštavanje sudski utvrđenih činjenica o događajima iz 1990-ih u udžbenike istorije.
O svojim iskustvima u uključivanju lekcija o prošlosti u formalne i neformalne obrazovne programe govorili su predstavnici nevladinih organizacija i nastavnici u školama iz Srbije i sa Kosova. FHP Kosovo sprovodi program obrazovanja koji uključuje neformalne radionice i časove namenjene srednjoškolcima o tranzicionoj pravdi i oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Prema istraživanju FHP-a Kosovo, koje je predstavio njegov izvršni direktor Bekim Blakaj, u kosovskim nastavnim programima rat na Kosovu se prikazuje izolovano od drugih oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, uz nedovoljno informacija o događajima i pristrasno prikazivanje stradanja žrtava. Profesorka građanskog vaspitanja u srednjoj školi u Prištini, Egzona Hyseni naglasila je da obrazovanje može da pomogne u smanjivanju distance između različitih etničkih zajednica na Kosovu.
Profesor istorije u osnovnoj školi u Batajnici Aleksandar Todosijević ocenio je aktuelnu nastavu istorije kao suvoparnu – ona se oslanja na hronološki i statistički prikaz prošlih događaja, prikazujući ih prevashodno sa političkog aspekta. Rezultat takvog pristupa jeste nedovoljno poznavanje istorije i iskrivljena slika o prošlosti. U nastojanju da unapredi metode nastave i učenja istorije, Todosijević je kreirao internet portal Učionica istorije, putem kojeg đacima i nastavnicima pruža veliki broj resursa i sadržaja koje mogu koristiti u nastavi o prošlosti. Profesorka građanskog vaspitanja u Železničkoj tehničkoj školi u Beogradu Nada Banjanin Đuričić predstavila je svoj dugogodišnji rad u razvijanju metoda koje đacima nude prijemčivije sadržaje nastave o Holokaustu i motivišu ih da sami tragaju za novim znanjima.
Profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu, Saša Gajin govorio je o potencijalu i dostignućima univerzitetskog obrazovanja u Srbiji u procesu pomirenja. Naglasio je dvojaku ulogu univerziteta u tranzicionom društvu kao što je Srbija: usvajanje vrednosti koje će kasnije tokom života i profesionalnog rada mladi dalje afirmisati i podsticanje procesa reformi i tranzicije ka modernom demokratskom društvu. Prema njegovim rečima, univerziteti u Srbiji ne ostvaruju ove funkcije, niti u dovoljnoj meri prate savremene trendove i dostignuća visokoškolskih ustanova širom sveta. Svoj pogled na značaj činjeničnog obrazovanja mladih o događajima iz prošlosti dala je i nekadašnja polaznica FHP-ove Regionalne škole za tranzicionu pravdu Višnja Šijačić, koja je zbog nedostatka programa iz oblasti tranzicione pravde na univerzitetima u Srbiji započela edukovanje na neformalnim programima i kroz samostalno istraživanje.
Tokom konferencije FHP je predstavio peti broj Foruma za tranzicionu pravdu, o kojem su govorili zamenica izvršne direktorke FHP-a i urednica publikacije Marijana Toma i jedan od autora Ivan Jovanović, ekspert za međunarodno pravo.
Related Articles
