Rešavanje sudbine nestalih lica preduslov za pomirenje i uspostavljanje vladavine prava u Srbiji

Dana 24. februara 2016. godine, u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP), održan je treći po redu sastanak o važnosti uključivanja tranzicione pravde u proces evropskih integracija Republike Srbije. Na sastanku su učestvovali predstavnici ambasada Švajcarske, Holandije, Belgije, Velike Britanije, Bugarske, Kipra, Slovačke, Sjedinjenih Američkih Država, Hrvatske, Norveške, Bosne i Hercegovine, Misije OEBS-a u Srbiji, kao i oficir za vezu Kosova.

Situaciju u Srbiji u pogledu rešavanja sudbine nestalih osoba, kao i povezanih procesa poput procesuiranja ratnih zločina, otvaranja arhiva vojske i policije i reforme institucija, predstavila je izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović. Nalaze relevantnih međunarodnih tela – Komiteta Ujedinjenih nacija za prisilne nestanke, Saveta Evrope, Evropske komisije i Evropskog parlamenta – i probleme u vezi sa otvaranjem arhiva, predstavila je direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić.

***

Više relevantnih međunarodnih tela konstantno ukazuje na potrebu da Srbija uloži dodatni napor ka otkrivanju preostalih masovnih grobnica na njenoj teritoriji, procesuiranju odgovornih za sakrivanje tela žrtava i zaštitu prava članova porodica žrtava. Arhive srpske vojske i policije koje sadrže informacije o lokacijama sa telima žrtava nisu dostupne javnosti, a često ni pravosudnim telima. U institucijama Srbije i dalje rade osobe koje su bile deo struktura odgovorih za zločine i skrivanje tela, te su u mogućnosti da sa pozicija moći opstruiraju pronalazak preostalih masovnih grobnica.

Prema podacima Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji nestalo je 34.891 osoba. Više od 16 godina od završetka poslednjeg sukoba porodice tragaju za više od 10.000 svojih nestalih članova. U Srbiji su do sada pronađene četiri masovne grobnice sa posmrtnim ostacima više od 900 žrtava – mahom kosovskih Albanaca.