Bez primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca i žrtava

Bez primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca i žrtava

danas_logoBeograd – Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije nije imala primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, pa će ovaj dokument biti dostavljen resornim ministarstvima radi pribavljanja mišljenja. Nakon toga, biće pripremljen konačan tekst Nacrta zakona radi upućivanja Vladi Srbije u cilju utvrđivanja Predloga zakona – kaže za Danas državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović.
Podsetimo, Kancelarija je imala rok do 2. novembra da odgovori Ministarstvu za rad, na čijem je čelu Aleksandar Vulin, da li je Nacrt zakona u skladu sa propisima Evropske unije. Odgovor je Ministarstvu stigao 3. novembra. Inače, oko ovog Nacrta zakona se skoro godinu dana vode žučne rasprave između predstavnika Vulinovog ministarstva i nevladinih organizacija, a najviše zbog statusa civilnih žrtava rata.

Kako je Danas ranije pisao, u Ministarstvu su nam rekli da pripremljenim tekstom nije propisano potpuno izjednačavanje u pravima civilnih invalida rata i vojnih invalida, ali da je predviđeno da se civilnom žrtvom rata mogu smatrati i lica koja su nestala pod ratnim okolnostima. Upitani da nam objasne šta znači to “pod ratnim okolnostima”, iz Ministarstva su nam dali sledeći odgovor: “Dosadašnji propisi, a i predloženi zakon, obezbeđuje zaštitu civilnim licima, koja su zadobila telesno oštećenje na teritoriji Republike Srbije. To se odnosi i na zaštitu članova porodica civilnog lica koje je poginulo ili nestalo pod ratnim okolnostima na teritoriji Republike Srbije.”

Navodi se i da se svojstvo civilnog invalida rata može ostvariti samo po osnovu rane, povrede ili ozlede zadobijene pod ratnim okolnostima, a ne i po osnovu bolesti. Dakle, iz svega se može zaključiti da većina civilnih žrtava koje danas žive u Srbiji neće biti prepoznate kao žrtve, niti će dobiti bilo kakvu podršku države, a prema procenama Fonda za humanitarno pravo, radi se o najmanje 15.000 osoba.

Preuzeto sa portala Danas

Share