Evropska komisija o napretku Srbije u utvrđivanju odgovornosti za počinjene ratne zločine
Evropska komisija (EK) je 10. novembra 2015. godine objavila Izveštaj o napretku Srbije za 2015. godinu. Izveštaj prati napredak Srbije u dostizanju političkih i ekonomskih kriterijuma za članstvo u Evropskoj uniji. Nalazi izveštaja koji se odnose na utvrđivanje odgovornosti za počinjene ratne zločine i rešavanje nasleđa oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji u velikoj meri prate preporuke iz prošlogodišnjeg izveštaja.
Izveštaj za 2015. godinu utvrđuje da je u okviru istraga važnih slučajeva, poput genocida u Srebrenici, ostvaren izvestan napredak. Međutim, izostaju istrage protiv visokorangiranih pripadnika srpske vojske i policije, a sudovi počiniocima ratnih zločina i dalje izriču blage kazne. Kako bi se osigurao kvalitet suđenja, potrebno je preduzeti adekvatne mere za očuvanje obimnog i važnog iskustva u procesuiranju kompleksnih predmeta[1]. Postojeći pravni okvir omogućio je reparacije tek nekolicini žrtava ratnih zločina, a ništa konkretno nije učinjeno ni kako bi se otklonili ozbiljni nedostaci u sistemu zaštite svedoka. Zabrinjavaju politički pritisci na Tužilaštvo za ratne zločine, koji ometaju njegov rad. Neophodno je usvojiti i sprovesti sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina i tužilačku strategiju procesuiranja prioritetnih predmeta.
Za adekvatno procesuiranje ratnih zločina veoma je važno ojačati i unaprediti regionalnu saradnju sa srodnim institucijama u regionu. EK pohvaljuje saradnju tužilaca Srbije i Bosne i Hercegovine, čiji je zajednički rad doveo do optužnice protiv pet osumnjičenih za ratne zločine (slučaj Štrpci)[2].
Poseban, humanitarni problem predstavlja nerešena sudbina 10.814 lica koja su nestala u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Među glavnim preprekama u rešavanju sudbine nestalih su nedovoljno informacija o lokacijama masovnih grobnica i poteškoće u identifikaciji ekshumiranih posmrtnih ostataka. Budući da je utvrđivanje sudbine nestalih nužno za pomirenje i stabilnost u regionu, za rešavanje tog problema neophodna je istrajna politička posvećenost.
Kao i u prethodna tri izveštaja o napretku, i ove godine EK navodi da Inicijativu za osnivanje REKOM Srbija aktivno podržava.
Na kraju, u oblasti proceduralnih prava, EK nalazi da pravni okvir koji se odnosi na zaštitu oštećenih i svedoka u postupku još uvek nije dovršen, da podrška i zaštita žrtava krivičnih dela nije u skladu sa EU regulativom i standardima, te da nedostaju efikasni mehanizmi za zaštitu prava žrtava.
Fond za humanitarno pravo poslao je u aprilu 2015. godine EK svoje mišljenje u vezi sa napretkom Srbije u oblasti procesuiranja ratnih zločina, zaštite prava žrtava na reparacije, institucionalnih reformi, potrage za nestalim osobama i Inicijative za REKOM, kao prilog za Izveštaj o napretku Srbije u 2015. godini. Većina nalaza FHP-a zastupljena je u ovogodišnjem izveštaju EK.
______________________________
[1] U svom prilogu za Izveštaj o napretku Srbije za 2015. godinu FHP je naveo da je jedan od problema uklanjanje sudija sa višegodišnjim iskustvom u procesuiranju ratnih zločina sa ovih predmeta. Kao primer je navedena sudija Snežana Nikolić-Garotić, koja je u januaru 2015. godine odlukom predsednika Višeg suda u Beogradu pre isteka svog mandata premeštena iz Odeljenja za ratne zločine u Krivično odeljenje, a u vreme premeštaja je radila na šest predmeta ratnih zločina.
[2] Optužnica u slučaju Štrpci podignuta je 3. marta 2015. godine, ali je tri dana kasnije vanraspravno veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vratilo TRZ-u na uređenje zbog toga što optužnica nije propisno sastavljena. Više o tome: http://www.bg.vi.sud.rs/lt/news/sluzba-za-odnose-sa-javnoscu/vesti-i-saopstenja/optuznica-podignuta-u-predmetu-strpci-vracena-na-uredjenje.html
