Još nema dijaloga o suočavanju sa prošlošću

Još nema dijaloga o suočavanju sa prošlošću

danas_logoI dalje je nerazjašnjena sudbina 2.030 ljudi tokom rata u Hrvatskoj – njih 1.606 se vode kao nestali, a za 424 se ne zna gde su sahranjeni, saopšteno juče na skupu “Suočavanje sa uzrocima i posledicama ratova devedesetih – rat u Hrvatskoj”, koji je organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica s prostora bivše Jugoslavije iz Beograda i Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću iz Zagreba.

Na skupu je, osim o uzrocima i broju stradalih i nestalih, bilo reči i o političkom i pravnom karakteru rata u Hrvatskoj, poziciji i ulozi Srba u Hrvatskoj, različitim interpretacijama početka, trajanja i završetka rata, doprinosu međunarodnog faktora, odnosu prema “Bljesku” i “Oluji”, obeležavanju i porukama suđenja u Hrvatskoj i Srbiji za ratne zločine i odnosu vlasti prema žrtvama i porodicama žrtava.
Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije, rekao je da je najteža posledica rata nerazjašnjena sudbina nestalih lica, jer i posle više od 20 godina porodice žrtava ne znaju gde su im najmiliji. Kako je naveo, Srbija se suočila s svim što je trebala da učini, ukazujući da je iz centralne Srbije ekshumirano preko 1.200 tela, od kojih se 450 dovodi u vezu sa ratom u Hrvatskoj i BiH, a ostali sa sukobima na KiM. On je najavio da će biti obrađeno nekoliko lokacija u Hrvatskoj, kao i groblja u centralnom delu Srbije gde postoje indicije da treba tražiti nestale.
Ivan Grujić, predsednik Komisije Vlade Hrvatske za zatočene i nestale, istakao je da u toj zemlji dosad ekshumirano 4.987 tela, od čega su 4.064 identifikovana, što je više od 80 odsto rasvetljenih sudbina. On je dodao da je 938 nestalih hrvatske nacionalnosti, a 668 srpske.
Hrvoje Klasić, docent na Filozofskom fakultet u Zagrebu, rekao je da na ovim prostorima nema dijaloga o suočavanju sa prošlošću, dok Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba, smatra da se rat mogao izbeći, ali da su krivi političari koji su došli na vlast u to vreme.
– Mogli smo završiti kao Češka i Slovačka i davno biti u EU – rekao je Pusić. Moderator skupa Dragan Pjevač, inače predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, istakao je potrebu osude zločina “koji je naš narod činio drugima i koji su drugi činili našem narodu”. Iako su bili pozvani na panel, niko od predstavnika Tužilaštva za ratne zločine Srbije nije došao.
Orlović: Institucije izneverile žrtve

“Negovanje dijaloga predstavnika civilnog društva nekada zaraćenih strana je važan podsticaj poverenja među zajednicama. Međutim, uvek je važno naglasiti da ključnu odgovornost danas imaju institucije obe države, nadležne za procesuiranje ratnih zločina, podršku žrtvama, reformu institucija i stvaranje javnog prostora za dijalog o prošlosti. Te institucije su do sada izneverile očekivanja žrtava na obe strane, i jedna od poruka koja bi trebalo da ode sa ovog panela je da nisu učinile mnogo za dve decenije i da se od njih očekuje da rade profesionalnije i posvećenije nego do sada”, izjavila je Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo na pitanje Danasa da prokomentariše jučerašnji skup o suočavanju sa uzrocima i posledicama ratova devedesetih.

Share