Vučić pod pritiskom zbog slučaja Bitići

Vučić pod pritiskom zbog slučaja Bitići

BalkanInsight_logoOd Srbije se traži da procesuira visoke pripadnike policije zbog ubistva braće Bitići 1999. godine, budući da dokazi ukazuju da su počinioci već godinama poznati vlastima.

Zvaničnici Bele kuće su u razgovorima sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, tokom njegove zvanične posete Americi, insistirali na odgovorima zbog čega Srbija još nije rešila ubistvo trojice američkih državljana albanskog porekla, koji su se u ratu na Kosovu borili na strani Oslobodilačke vojske Kosova.

Uoči Vučićeve posete, srpska policija je saopštila da ima nove dokaze, na osnovu kojih bi ubice trojice braće Bitići, Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija, mogli konačno da budu izvedeni pred lice pravde.

Prošle nedelje je najavljeno i da će biti formirana posebna komisija koja će se baviti tim slučajem, a na čijem će čelu biti novinar i urednik Veran Matić.

Međutim, porodica braće Bitići, koji su u julu 1999. godine ubijeni u centru za obuku policije u Petrovom Selu, kaže da oni već godinama dobijaju obećanja od srpskih institucija, ali bez vidljivih rezultata.

“Juče komisija, danas novi dokazi, kakva distrakcija će biti sutra? Premijer Vučić ne može da izbegne svoju centralnu i aktivnu ulogu u sprečavanju kredibilne istrage”, rekao je za BIRN advokat Praven Madhiradžu, koji pro bono zastupa porodicu Bitići.

Madhiradžu kaže da dokazi koje je prikupio njegov tim, dokazi srpskih sudova i istraga FBI povezuju generala policije Gorana Radosavljevića Gurija sa ubistvima u Petrovom Selu.

Radosavljević je sada u penziji i član je vladajuće Srpske napredne stranke, a Madhiradžu tvrdi da njega štiti premijer Vučić, koji dolazi iz iste stranke.

Uprkos dokazima protiv Radosavljevića, Madhiradžu kaže da Srbija predstavlja “sigurno mesto” za Gurija, zbog njegovih veza u stranci i policiji.

“Konstantnim štićenjem Gorana Radosavljevića Gurija i omogućavanjem razvoja lošeg okruženja za svedoke, nikakvi dokazi neće biti u stanju da prevaziđu izazove u ovom slučaju”, tvrdi Madhiradžu.

Prema izvorima BIRN-a, Vojnobezbednosna agencija trenutno proverava gde se Radosavljević nalazio za vreme ubistva, budući da su mnogi svedoci izjavili da je on bio u Petrovom Selu, dok Guri tvrdi da je bio na odmoru u trenutku kada se dogodilo ubistvo.

Isti izvori kažu da je inicijalna istraga pokazala da je on primao pozive putem specijalnih veza, a u vezi sa ubistvom, ali za dalje procesuiranje srpsko tužilaštvo zahteva potrvrdu da je on bio u centru za obuku u vreme ubistva.

Madhiradžu istovremeno kaže da je istraga koju je sproveo njegov tim pokazala da je većina dokaza koje policija sada navodno istražuje postojala i ranije.

Albanci su ga zvali Kamen

Radosavljević, koji sada vodi nekoliko firmi za obezbeđenje u Beogradu, radio je u policiji pošto je završio DIF. Većinu vremena je bio zadužen za obuku jedinica policije, a postao je poznat za vreme rata na Kosovu. Tada je i dobio nadimak Guri, što na albanskom znači – kamen.

On je 1998. godine bio jedan od komandanta policije koji su vodili napad na porodično imanje bivšeg lidera Oslobodilačke vojske Kosova Adema Jašarija, kada je ubijeno oko 40 ljudi, uključujući i članove njegove porodice, žene i decu. Iako su brojne grupe za ljudska prava ovaj napad okarakterisale kao ratni zločin, Radosavljević je tvrdio da je Jašari porodicu koristio kao štit.

Radosavljević je vodio još jednu kontroverznu akiju za vreme rata na Kosovu – u januaru 1999. godine srpska policija je upala u kosovsko selo Račak, gde je ubijeno 44 ljudi.

Taj napad je bio povod za početak NATO bombardovanja Jugoslavije, budući da je OEBS ocenio da su žrtve bili civili, iako su Radosavljević i srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdili da je to bila anti-teroristička akcija. Kasnije je masakr u Račku ušao u optužnicu protiv predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića.

Radosavljević je, takođe, bio čovek od poverenja za vlasti u Beogradu i za vreme rata na Kosovu bio je pomoćnik komandanta Štaba u Prištini, na čijem je čelu bio Sreten Lukić, koji je kasnije osuđen za ratne zločine počinjene za vreme sukoba.

Tokom 1998. i 1999. godine Radosavljević je bio i jedan od komandanata Posebnih jedinica policije (PJP). On je 1999. godine imenovan za komandanta Operativno-poternih grupa policije (OPG).

Te jedinice su bile najbolje opremljene i obučene jedinice koje su delovale tokom rata na Kosovu, a u Srbiji se i dalje posmatraju kao heroji, uprkos brojnim teškim optužbama koje su iznete u Haškom tribunalu.

Sandra Orlović, direktorka Fonda za humanitarno pravo, kaže da su mnogi zločini PJP i OPG ostali nekažnjeni, jer dokumenta o tim jedinicama i dalje nisu dostupna.

“Haški tribunal se jeste bavio PJP i OPG i konstatovao da su neki zločini počinjeni od strane ovih jedinica i ovih policijskih formacija. Činjenica, koju je konstatovao i sam Haški tribunal, jeste da ima jako malo dokumenta… Sasvim je sigurno da takvi dokumenti postoje u policijskim arhivama”, rekla je Orlović za BIRN.

BIRN je uputio nekoliko zahteva policiji u vezi sa aktivnostima PJP-a za vreme rata, ali od policije nismo dobili tražene informacije. Policija, takođe, nije želela da otkrije imena komandanata jedinice uz tvrdnju da ne poseduju takvu informaciju.

Prikrivanje zločina

PJP nije samo aktivno učestvovao u nekim od akcija na Kosovu, u kojima su, kako je kasnije utvrđeno pred međunarodnim i domaćim sudovima, počinjeni ratni zločini, već i u uklanjanju tela i akcijama prikrivanja zločina.

Radomir Marković, bivši načelnik Resora državne bezbednosti, 2001. godine je u izjavi policiji izneo detalje o planu za takozvanu asanaciju terena, koji je dogovoren na najvišem mogućem nivou, u Miloševićevom kabinetu, a sa ciljem da se od Haškog tribunala sakriju potencijalni dokazi.

Marković je rekao da su za taj zadatak direktno zaduženi policijski generali Dragan Ilić i Vlastimir Đorđević, a da je Radosavljević pružio “značajnu pomoć”, tako što je drugom visokom pripadniku policije pomogao u premeštanju tela ubijenih Albanaca.

“Ilić mi je rekao da mu je značajnu pomoć u tom poslu pružio pukovnik MUP-a Goran Radosavljević, sa svojim ljudima, koji su mu neposredno pomagali u realizaciji dobijenog zadatka”, rekao je Marković.

Prema izjavama brojnih svedoka, Radosavljević je bio prisutan kada su u proleće 1999. godine tela prebačena sa Kosova u Petrovo Selo i pokopana u jami koja je iskopana pored centra.

Službeni vozač MUP-a, koji je u aprilu i maju 1999. godine prevozio tela sa Kosova na nekoliko lokacija u Srbiji, uključujući i Petrovo Selo, izjavio je 2007. godine pred specijalnim sudom u Beogradu da je Radosavljević bio u Petrovom Selu kada je stigao kamion sa telima.

Protić je rekao da je Radosavljević bio u kamp prikolici sa svojom ćerkom pored ulaza u centar.

“Ja sam stao pored njega… pokazao sam, rastovario kamion, dole parkiran malo niže kamion, rek’o sam Guriju o čemu se radi, on je kazao – ne brini ništa”, rekao je Protić.

Drugi pripadnik policije iz Petrovog Sela, Radomir Đerić, koji je bio instruktor u centru i Radosavljevićev zamenik, takođe je 2007. izjavio pred sudom u Beogradu da je “šef sve znao”.

Đerić je rekao da je pitao Radosavljevića: “‘Guri, jesi reko’ ti upoznat sa ovim?’ Kaže sve mi je poznato… Šef je znao šta je stiglo tu.”

Radosavljević je, međutim, negirao da je učestvovao u tome, kao i da je bio obavešten o prebacivanju tela.

“Ja sam o tome događaju definitivno saznao i uspeo da povežem tek posle dužeg nekog vremena kada sam na kolegijumu Ministarstva unutrašnjih poslova saznao da su pronađeni leševi, grobnice i da su na vrhu jedne od tih grobnica pronađena trojica ljudi koji su bili američki državljani”, rekao je Radosavljević 2008. godine pred sudom u Beogradu.

Braća Bitići ubijena hicima u potiljak

Tri tela su 2002. godine identifikovana kao braća Bitići, a sprsko tužilaštvo je kratko istraživalo Radosavljvića, ali protiv njega nikada nije podignuta optužnica.

Inače, braća Bitići su se pridružila dobrovoljačkoj grupi Oslobodilačke vojske Kosova pod nazivom “Atlantske brigade”, koja je bila aktivna tokom sukoba sa srpskim snagama 1999. godine.

Zajedno sa ostalim članovima Atlantskih brigada, koji su uglavnom došli iz SAD, braća Bitići su otišla na Kosovo kako bi se borili protiv Srbije. Nakon potpisivanja mirovnog sporazuma u junu 1999. godine, kojim je okončan rat na Kosovu, oni su se dogovorili da otprate nikoliko romskih komšija u Srbiju.

Međutim, kada su zalutali preko neobeležene granice u blizini Merdara, njih je uhapsila srpska policija zbog nelegalnog ulaska u tadašnju Jugoslaviju.

Nakon odsluženja kazne, dok su napuštali zgradu okružnog zatvora u Prokuplju, oni su ponovo uhapšeni, zatim odvedeni u centar za obuku policije u Petrovom Selu i zatvoreni u tamošnjem skladištu.

U večernjim satima 9. jula 1999. godine, nepoznate osobe braću Bitići su vezale žicom i odvezle do jame za odlaganje smeća, gde su ubijeni hicima u potiljak.

Pad Miloševića

Radosavljević je odigrao važnu ulogu 5. oktobra 2000. kada je odlučio da ne upotrebi silu protiv demonstranata, koji su tražili Miloševićevu ostavku i kada je izabrao ono što se ispostavilo kao pobednička strana.

On je postao značajna figura u srpskoj policiji i državnim institucijama – gde je proštao put od jednog od vernih sluga Miloševićevog režima do policijskog generala u novoizabranoj demokratskoj vladi na čelu sa premijerom Zoranom Đinđićem.

Nekoliko meseci pošto je Milošević zbačen sa vlasti, Radosavljević je imenovan za komandanta Posebnih jednica policije i 2001. godine je postao prvi komandant Žandarmerije. Pohvaljen je i zbog predvođenja policijskih snaga tokom kratkog sukoba sa albanskim pobunjenicima na jugu Srbije iste godine.

Nakon Đinđićevog ubistva u martu 2003. godine, proglašeno je vanredno stanje i pokrenuta je policijska akcija Sablja, a Radosavljević i njegova jedinica su imali ključnu ulogu u toj operaciji tokom koje je uhapšeno više od 11,000 ljudi, a on je opet nagrađen za svoj doprinos.

Godinu dana kasnije, u maju 2004. godine, Radosavljević je bio taj koji je uhapsio bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legiju, koji je kasnije osuđen na 40 godina zatvora zbog uloge u Đinđićevom ubistvu.

Moguće je da je njegovo hapšenje bilo razlog za kraj Gurijeve policijske karijere godinu dana kasnije, jer nakon što se Legija predao, Radosavljević ga je odveo u Ministarstvo unutrašnjih poslova, umesto kod istražnog sudije, što nije bilo u skladu sa zakonom.

Dok Radosavljević kaže da je sam napustio službu, navodeći da je samo izvršavao naređenja te noći kada je Legija uhapšen, ima i onih koji veruju da je on penzionisan iz političkih razloga.

Nakon što je 2005. godine napustio policiju, pokrenuo je posao sa firmama za obezbeđenje i išao u inostranstvo kako bi obučavao strane vojnike u Libiji i Avganistanu. Mnogi kažu da je on napustio zemlju i policiju iz straha da će biti optužen, zbog rastućeg pritiska SAD u slučaju Bitići.

Suđenje u slučaju Bitići

Prvi slučaj u vezi sa ubistvom braće Bitići pokrenut je 2006. godine, kada je srpsko tužilaštvo za ratne zločine podiglo optužnicu protiv dva policajca, Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, zbog toga što su navodno braću Bitići prebacili iz Prokuplja u Petrovo Selo, gde su ubijeni. Oni su, međutim, 2012. godine oslobođeni optužbi.

I Stojanović i Popović su tokom suđenja tvrdili da su naređenje da braću Bitići prevezu u Petrovo Selo dobili od Vlastimira Đorđevića, koji je u to vreme bio pomoćnik ministra policije i koji je kasnije pred Haškim tribunalom osuđen na 18 godina zatvora za ratne zločine na Kosovu.

Dokumenta predstavljena na tom suđenju pokazuju da je Radosavljević potpisivao trebovanja za hranu u centru za obuku u Petrovom Selu dok su braća Bitići bila u centru. On je, međutim, rekao da nije znao šta tačno potpisuje, niti da je bilo zatvorenika u Petrovom Selu.

On je tvrdio i da je u to vreme u centar dolazio povremeno, kao i da je bio na odmoru u vreme ubistava i da nije znao šta se dogodilo braći Bitići.

Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo, međutim, kaže da to nije moguće.

“Ta teza da je Guri u vreme ubistva braće Bitići bio na odmoru je neodrživa i sa logičkog i sa zdravorazumskog stanovišta, iz prostog razloga što je po ustrojstvu policije, pravilima strogim policijske hijerarhije nemoguće da se nešto tako dogodi u policijskom objektu, a da starešina tog objekta nije upoznat sa tim”, rekla je Orlović.

U američkoj diplomatskoj depeši objavljenoj na Vikiliksu kaže se da je 2006. godine srpski ministar policije Dragan Jočić “verovao da vlada ima nedovršenu, ali prilično jasnu sliku o tome šta se dogodilo, ali da su potrebni još ubedljiviji dokazi za optužnicu i presudu”.

U depeši se kaže da “jedan ogroman problem koji je [Jočić] naveo jeste da su očigledno naredbe za ubistvo došle sa vrha” – od Đorđevića i Radosavljevića.

Ni Đorđević ni Radosavljević u to vreme nisu bili u Srbiji i u tom slučaju nije načinjen nikakav napredak.

Podaci koje su istražitelji FBI dobili od srpske policije govore da je u vreme ubistva grupa od oko devet instruktora Jedinice za specijalne operacije sprovodila obuku u Petrovom Selu.

Prema američkim istražiteljima, srpska policija je tvrdila da je “balistička analiza metka nađenog u telu jednog od braće potvrdila da je pripadao istom tipu oružja koje su koristili instruktori [JSO]”.

Balističkom analizom je utvrđeno da je za ubistvo korišćen automatski pištolj “hekler i koh” sa ugrađenim prigušivačem. Prema podacima srpske policije, to je bilo prilično retko oružje.

Međutim, vlasnik oružja još nije identifikovan, a ministar policije Nebojša Stefanović je tek ove nedelje priznao da “nije urađeno veštačenje celokupnog naoružanja koje je tada bilo u upotrebi kod nekih osumnjičenih”.

“Došli smo u posed tog naoružanja i veštačenje se radi”, rekao je Stefanović.

Tužilaštvo suočeno sa zidom ćutanja

Tokom suđenja Stojanoviću i Popoviću, nekim svedocima su pretili ljudi za koje se veruje da su povezani sa nekim od pripadnika PJP.

U jednoj američkoj diplomatskoj depeši stoji da se glavni tužilac za ratne zločine suočio sa “zidom ćutanja” u procesu ispitivanja svedoka.

Vukčević je u to vreme rekao da je tužilaštvo “bilo ubeđeno da je Goran Radosavljević Guri znao ili odobrio ubistvo [braće Bitići] i da je instruirao i zastrašivao svedoke u tom slučaju”.

Prema toj depeši, “Vukčević je implicirao da snage oko Gurija moguće stoje iza pretnji upućenih tužiocu”.

Izvori iz tužilaštva rekli su za BIRN da su brojni svedoci odbili da svedoče, uglavnom iz dva razloga – zabrinutosti da bi mogli sami sebe da inkriminišu i straha za sopstvenu bezbednost, budući da je Radosavljević i dalje veoma moćna figura u Srbiji.

Orlović je saglasna da je glavni problem u ovom slučaju to što se svedoci plaše.

“Jedan od glavnih aktera [Radosavljević] svih događaja u vezi sa ubistvom braće Bitići jeste osoba koja se nalazi na jednoj visokoj politčkoj funkciji u najmoćnijoj političkoj partiji u Srbiji i imamo situaciju u kojoj se vrlo često na televiziji Goran Radosavljević Guri pojavljuje rame uz rame sa najmoćnijim čovekom, politički gledano, u zemlji, pored premijera Aleksandra Vučića”, rekla je Orlović.

Madhiradžu, koji zastupa porodicu braće Bitići, kaže da su svedoci rekli i članovima njegovog tima da se ne usuđuju da se pojave na sudu.

“Svedoci kažu da su pod pretnjom. U ovim okolnostima, oni neće svedočiti. Dokumenta i drugi dokazi su relativno dobri, ali bez okruženja gde se svedoci osećaju bezbedno da svedoče istinito, ne može biti kredibilnog procesuiranja”, rekao je Madhiradžu.

“To je nešto gde premijer Vučić nije uspeo. On bi trebalo da omogući sigurnost za svedoke, a ne za Radosavljevića”, rekao je on.

Radosavljević nije bio dostupan za komentar o poslednjem razvoju u ovom slučaju. Međutim, kada smo ga prošle godine pitali o ovim navodima, on je negirao bilo kakvu umešanost.

“Verujem srpskim institucijama. Ako hoće da me optuže, mogu”, rekao je Radosavljević.

Share