Sandra Orlović: Nikolićev govor bio pun poluistina i propagande

Beograd – Izlaganje predsednika Srbije Tomislava Nikolića na debati u Generalnoj skupštini UN, posvećenoj ulozi međunarodnog krivičnog pravosuđa u ostvarivanju pomirenja, bilo je mešavina poluistina i propagande i nanelo je štetu našem društvu i pokušajima nekih drugih političara da Srbija iskorači iz marginalizacije, ocenjuje u intervjuu za Danas Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo.

Zašto FHP, iako je nevladina organizacija koja se u bivšoj SFRJ najviše bavi suđenjima za ratne zločine i Haškim tribunalom, nije bio prisutan na debati u UN?

– Učešće u debati je, koliko je meni poznato, bilo uslovljeno pozivom organizatora, odnosno predsedavajućeg GS UN. Fond, naprosto, nije bio pozvan da učestvuje. Kada se pogleda lista učesnika, jasno je da je postojala intencija organizatora da u debati učestvuju kritičari rada Haškog tribunala i ostalih međunarodnih sudova. Naravno, među njima su bili i kritičari međunarodnog krivičnog prava i pravosuđa iz perspektive naučne i vrlo legitimne kritike, a s druge strane bili su pozvani i neki opskurni kritičari kojima nije mesto u debati koja pretenduje da razgovara o nasleđu međunarodnih krivičnih sudova.

Kako ocenjujete govor predsednika Srbije, koji je Hag uporedio s inkvizicijom?

– Izlaganje predsednika Tomislava Nikolića pripada vremenu koje je iza nas. On je, nažalost, definitivno dokazao da je ozbiljna prepreka dijalogu o prošlosti na teritoriji bivše Jugoslavije. Bilo je mučno slušati njegovo izlaganje. Pretpostavljam da je bilo najmučnije za žrtve. Ono je bilo mešavina poluistina i propagande. Podsetiću da je Nikolić u jednom trenutku rekao da je Srbija s iskrenom željom sarađivala s Haškim tribunalom. Čak i onima koji su veliki protivnici Haga jasno je da to nije tačno. Predsednik Nikolić je koristio govor koji ne pripada 21. veku. Ljudska prava je nazivao takozvanim ljudskim pravima i to u centru institucije čija su ta prava osnovna vrednost. Velika šteta je naneta našem društvu i pokušajima nekih drugih političara da Srbija istupi iz perioda marginalizacije na svetskoj sceni.

Hoće li Srbija nešto dobiti ili izgubiti zbog ove debate u UN?

– Sigurno je da od ovakvog izlaganja predsednika Srbije niko ne može da ima koristi, čak ni srpske žrtve, iako smo čuli jako puno pozivanja na njih. Ta privrženost srpskim žrtvama dolazi na dnevni red kada je potrebno, da tako kažem, oprati svoju biografiju ili legitimizovati neke ranije ideologije koje pripadaju prošlosti. Jasno je svima, i to se može videti po komentarima u mnogim medijima, da je ovo potez koji nije nikako trebao našoj državi.

A ko je dobitnik?

– Ne bih da spekulišem, ali je ovo svakako poruka onim nacionalističkim delovima društva, koji se opiru evropskim integracijama, da ta ideologija još u Srbiji nije zamrla i da je zapravo još uvek jaka.

Licemerje

Koliko je debata u UN doprinela istini i pomirenju, a koliko odmogla?

– Bilo je puno deklarativnog pozivanja na pomirenje. Jasno je svima da o pomirenju ne mogu govoriti i na pomirenje se ne mogu pozivati ljudi koji imaju tako kompromitovanu ratnu prošlost i koji o pomirenju govore tako što polaze od negiranja zločina, brige za optužene i one koji su počinili najteže zločine. Jasno je da je u pisanju govora predsednika Nikolića učestvovao njegov pravni savetnik Oliver Antić, koji se hvali time da se sreo s generalom Mladićem. To je veliko licemerje, koje prelazi u predstavu koja je degutantna.

Share