Zahtev za naknadu štete zbog kršnja ljudskih prava u prošlosti
Fond za humanitarno pravo podneo je Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete u ime oštećenog Antuna Silađeva, Hrvata iz Sonte, kojom se od Državne zajednice Srbija i Crna Gora traži da mu nadoknadi štetu nastalu 1991. godine u incidentu koji su direktno izazvali pripadnici JNA.
U septembru 1991. godine Antun Silađev je zajedno sa Matom Horvatom, kao radnik vodoprivrednog preduzeća “Zapadna Bačka” iz Sombora radio na obezbeđenju crpne stanice u blizini bogojevačkog mosta na Dunavu. Zbog potreba službe Antun Silađev je i živeo u navedenom objektu koji se nalazi na granici sa Republikom Hrvatskom, što je u to vreme predstavljalo ratnu zonu koja se nalazila u delokrugu odgovornosti Novosadskog korpusa VP 5003.
30.9.1991. godine, negde iza ponoći, Antuna Silađeva probudio je glas koji ga doziva po imenu. Kada je izašao, video je dvojicu vojnika u uniformi JNA. Upitao ih je da li im nešto treba, nakon čega je jedan od vojnika usmerio pušku prema Silađevu i pucao. Silađev je pao pogođen u desni kuk. Vojnici su mu tada prišli i počeli da ga ranjenog šutiraju, psujući mu “mater ustašku i crnokošuljašku”. Naredili su mu da pozove i drugog radnika Matu Horvata koji je izašao sa rukama podignutim uvis, i tada su ih obojicu bez bilo kakvog razloga tukli i maltretirali.
Usled ranjavanja, torture i nehumanog ponašanja, čemu je bio podvrgnut samo zato što je pripadnik drugog naroda, Antun Silađev i danas trpi duševni bol i strah.
Ono što posebno zabrinjava je da je ovo teško kršenje ljudskih prava ostalo nekažnjeno, iako su o samom događaju obavešteni vojni i policijski organi, te postoji velik broj svedoka i materijalnih dokaza.
Iako je Srbija i Crna Gora potpisivanjem vrlo važnih međunarodnih konvencija o zaštiti ljudskih i manjinskih prava, unapredila formalno-pravni okvir zaštite ljudskih prava, još uvek nisu ustanovljeni konkretni mehanizmi reparacija žrtvama kršenja ljudskih prava u prošlosti. To se pre svega odnosi na pripadnike nacionalnih manjina koji žive u SCG. Naime, u periodu oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, pripadnici nacionalnih manjina, pogotovo oni koje žive u pograničnim delovima SCG, bili su žrtve progona, maltretiranja i uništavanja imovine od strane srpskih vojnih i policijskih formacija koje su bile stacionirane u blizini državne granice. Najbrojniji slučajevi ovakvih kršenja ljudskih prava pripadnika nacionalnih manjina zabeleženi su u Vojvodini i Sandžaku.
