Suđenje Trbojeviću je pravično, ali kazna blaga

Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, izreklo je 27.05.2009. osuđujuću presudu Bori Trbojeviću, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od deset godina za ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Reč je o slučaju koji je Državno odvjetništvo Republike Hrvatske ustupilo Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije. Naime, Županijski sud u Bjelovaru za isto krivično delo osudio je u odsustvu Boru Trbojevića i sada preminulog Bogdana Trbojevića na po 20 godina zatvora.

Suđenje se odvijalo u skladu sa standardima profesionalnosti i pravičnosti. Bilo je efikasno i dinamično. Ali, kazna na koju je optuženi Trbojević osuđen kao neposredni izvršilac ubistava pet osoba neprimereno je blaga i ne doprinosi pravdi za žrtve. Optuženi Trbojević u toku suđenja nije pokazao kajanje već je do kraja pretresa nastojao da isključi svoju odgovornost. Iako je bio u mogućnosti da zarobljenike osobodi prilikom povlačenja ili ih ostavi kako bi ih pronašle hrvatske snage, optuženi ih je, zajedno sa upravnikom zatvora Bogdanom Trbojevićem, likvidirao, što ukazuje da je pobuda iz koje je delo izvšeno nacionalna mržnja. FHP smatra da kazna u trajanju od deset godina nije prihvatljiva za porodice žrtava.

Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je optuženi Trbojević, kao pripadnik tzv. Bilogorskog odreda, u periodu od 13.08.1991. do 31.10.1991. godine na području opštine Grubišno Polje učestvovao u uzimanju i zatvaranju talaca i ubistvu civila hrvatske nacionalnosti, pa je tako 13.08.1991. učestvovao u prisilnom odvođenju i zatvaranju Vlade Radoševića i Ivana Vereša koji su kasnije razmenjeni.

Dana 20.08.1991. učestvovao je u opkoljavanju sela Topolovica a zatim u odvođenju talaca na taj način što je u dvorištu Kate Kotoran razdvojio žene od muškaraca, žene zaključao u štalu te potom učestvovao u odvođenju Matije Kotorana, čije je telo kasnije pronađeno u masovnoj grobnici, Seleši Željka, koji je ubijen u zatvoru u Velikoj Peratovici, i Miška Čepa, koji je razmenjen.

U večernjim satima 31.10.1991. on je u zatvoru koji se nalazio u podrumu osnovne škole u Velikoj Peratovici, gde je bio stražar, zajedno sa pokojnim Bogdanom Trbojevićem i još jednim nepoznatim licem ispalio u zatvorene civile nekoliko rafala iz automatskog oružja pri čemu su Željko Seleši, Božidar Jakopec, Petar Kramer, Franjo Šokec i Mato Petek preminuli, dok je Vendel Šklebek ostao nepovređen pošto se sklonio iza jednog zida u podrumu.

Veće nije prihvatilo izjave svedoka odbrane Steva Bosnaca, Milice Bosanac, Dušana Mrkšića, Save i Gordane Lakić jer su bile usmerene na pomaganje optuženom.

Napomene za urednike:

● Održano je deset dana suđenja na kojima je saslušano 26 svedoka. Zahvaljujući dobroj saradnji sa hrvatskim pravosuđem, pred Sudom su svedočila dva svedoka iz Hrvatske, a četvoro oštećenih je svedočilo putem video-linka iz prostorija Županijskog suda u Zagrebu. Sud je prihvatio kao dokaz izjave oštećenih Ivana i Vesne Petek, koje su dali sudu u Hrvatskoj,  jer nisu bili u mogućnosti da se pojave na glavnom pretresu pred Većem za ratne zločine u Beogradu.

● Sud je u kratkom obrazloženju naveo da je prihvatio svedočenje oštećenih Vlade Radoševića i Ivana Vereša koji su videli da je optuženi Trbojević 13.08.1991. čuvao stražu kada su oni uhapšeni na putu Gornja Raševica – Velika Peratovica. Sud je poverovao svedokinji Kati Kotaran, koja je opisala i prepoznala optuženog i navela da je 20.08.1991. učestvovao u napadu na Topolovicu.

● Glavni dokazi su izjave Vendela Šklebeka koji je preživeo streljanje u podrumu škole gde se nalazio zatvor, kao i izjave oštećenih Vereša i Radoševića koji su imali saznanja šta se dogodilo iz kasnijeg razgovora sa Šklebekom. Takođe, Milenko Stojkić, inače svedok odbrane, naveo je da je 31.10.1991. prilikom povlačenja Srba iz Velike Peratovice optuženi došao kod njega i pitao ga šta da radi sa zarobljenicima. Nakon odgovora da može da ih pusti, povede sa sobom ili ih ostavi u podrumu, optuženi je otišao u pravcu zatvora, gde su zarobljenici pogubljeni.