Političke elite u Srbiji su neodgovorne prema nasleđu prošlosti
Vlada Republike Srbije ozbiljno ograničava uspostavljanje vladavine prava time što ne hapsi haške optuženike koji se skrivaju u Srbiji, što ne sprovodi reforme u policiji, vojsci i bezbednosnim službama, što utiče na tužilaštvo za ratne zločine da sprečava utvrđivanje istine u vezi sa učešćem institucija Srbije
u planiranju, naređivanju i izvršenju zločina u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, što ignoriše svoju obavezu da porodicama žrtava iznese istinu o sudbini njihovih najbližih i donese program reparacija i što ne prihvata potrebu stvaranja javne platforme za otkrivanje i kazivanje istine o tome šta je u ime Srbije učinjeno drugima, a šta je uslov vraćanja ljudskog dostajanstva svim žrtvama, uključujući i srpske.
Neispunjavanjem obaveza u vezi sa hapšenjem Ratka Mladića, Vlada premijera Vojislava Koštunice je javno stavila do znanja da je Ratko Mladić važniji od izgradnje demokratske budućnosti Srbije, zasnovane na poštovanju zakona i ljudskih prava. Takvo postupanje Vlade ima za posledicu jačanje političkog ekstremizma u Parlamentu i društvu. Tako se u Parlamentu može čuti veličanje haških optuženika, kao što su Ratko Mladić i Vojislav Šešelj, uz podršku većine parlametaraca.
Očigledno je da među zaštitnicima haških optuženika glavnu ulogu imaju delovi policijskih i vojnih bezbednosnih agencija, privrženih staroj ideologiji koji određuju da je nacionalni interes Srbije zaštita haških optuženika, a ne utvrđivanje njihove individualne krivične odgovornosti i otkrivanje činjenica o odgovornosti institucija. Oni nisu u neprijateljstvu sa sadašnjim političkim elitama koje nemaju cilj da stvore odgovorne institucije, nego da ostanu na vlasti i na taj način spreče kritičko preispitivanje prošlosti.
Činjenice i dokumenta o odgovornosti pojedinaca i umešanosti policije i vojske u ratnim zločinima su pod nadzorom Vlade i direktnom kontrolom grupa i pojedinaca koje imaju de facto moć u tim institucijama. Važnu ulogu u prikrivanju tragova o počinjenim zločinima na Kosovu imaju bivše policijske službe, tužioci i sudije koji formalno deluju na teritoriji Srbije kao kosovske institucije privremeno izmeštene u Srbiju.
Vlada i političke elite ne pokazuju volju da se posvete priznavanju žrtava srpskih zločina time što bi donele program simboličkih i materijalnih reparacija i na taj način priznale da su te žrtve bitne vlasti i građanima Srbije. Umesto toga, svoje pravo na
reparacije žrtve isključivo ostvaruju tako što nevladine organizacije za ljudska prava u njihovo ime podižu tužbe za naknadu štete.
Ipak, u Srbiji ima oaza koje su dobar znak da se ne vraća sve nazad. Za razliku od tužioca koji uporno štite institucije starog sistema, suđenja za ratne zločine se odvijaju profesionalno. Sudije pokazuju privrženost zakonu i poštovanju prava optuženih i žrtava. U svim dosadašnjim i tekućim suđenjima poznatim u javnosti, ”Podujevo”, ”Ovčara”, ”Škorpioni”, ”Zvornik” i ”Suva Reka”, sudije su se rukovodile činjenicama i dokazima, pokušavajući da rasvetle kontekst događaja i time upotpune sliku o odgovornosti odnosno nevinosti optuženih.
Nevladine organizacije za ljudska prava podržavaju domaća suđenja za ratne zločine direktnim učešćem u postupcima, obezbeđivanjem dokumentacije i svedoka/žrtava i zastupanjem žrtava pred sudom. Zahvaljujući Fondu za humanitarno pravo, sva pomenuta suđenja su pratile porodice žrtava koje su time bile u prilici da prate postupak za donošenje pravde i da samostalno ocene da li je pravda zadovoljena. Predsedavajuće sudije u predmetima ”Ovčara” i ”Podujevo” doživele su da im se žrtva zahvale za nepristrasno suđenje i napor da utvrde pravdu.
