Zakon o policiji ne sme da bude iznad Zakona o slobodnom pristupu informacijama

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da predloženi Zakon o policiji (ZOP) ne doprinosi u dovoljnoj meri ostvarivanju kontrole javnosti nad radom policije, i da je on u pojedinim odredbama u koliziji sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama (ZOSPI). To je nedopustivo, budući da ZOSPI ima rang posebnog zakona, i kao takav ima primat u odnosu na ZOP.

FHP ukazuje na opasnost od davanja prava ministru policije da u odnosima sa sredstvima javnog informisanja interviniše putem uputstava, jer tim aktom ministar dobija diskreciona ovlašćenja koja mogu rezultirati proizvoljnim tumačenjem ili zloupotrebom zakona. U tom kontekstu ZOP ozbiljno sužava pravo “svakoga” da mu bude saopštena tražena informacija i uvodi nejednakost među onima koji imaju pravo na objektivno informisanje, čime sredstva javnog informisanja, “pojedinci” i pravna lica dobijaju neka veća prava u odnosu na pravo svakoga, koga ovlašćuje ZOSPI.

Upotreba tzv. kaučuk pojmova u ZOP-u, tipa “objektivno informiše” (čl. 5 stav 1), “osnovani interes”(čl. 5 stav 3), “poverljive informacije” (čl. 5 stav 3) je krajnje neutemeljeno, jer može da podrazumeva mnogo toga, i na taj način unosi arbitrarnost u materiju koja je od izuzetne važnosti za ostvarivanje civilne kontrole nad institucijama javne vlasti. FHP smatra da zakon mora jasno istaći obavezu policije da istinito, potpuno i pravovremeno informiše javnost, umesto da koristi pojmove koji dozvoljavaju proizvoljno timačenje propisa. Pojam “osnovanog interesa” treba izbaciti iz zakona jer mu nedostaje ratio legis jer je lice samim apliciranjem za dobijanje informacije pokazalo interes za njih, a da li će mu to biti udovoljeno zavisi od prirode zahteva, a ne od procene policije da li za to postoji “osnovan interes”. Pojam “poverljive informacije” ima svoje uporište u zakonu, ali treba jasno normirati na osnovu kog kriterijuma su neke informacije poverljive, jer teret dokazivanja (onus proband) i mora da bude na strani policije.

FHP smatra da je sa stanovišta interesa pojedinca potpuno neopravdano određivanje roka od 60 dana za prijem odgovora na zahtev za dobijanje ličnih podataka (čl 78. stav 2 ZOP), budući da ZOSPI izričito navodi objektivni rok od 15 dana za odgovor na zahtev (čl. 16 stav 1). Izuzetno, ako iz opravdanih razloga to nije moguće, odredbom čl. 16. stav 3, ZOSPI propisuje i naknadni rok od 40 dana.

FHP očekuje da zakonodavac interveniše u skladu sa iznetim primedbama i izmeni sporne odredbe. To je naročito značajno ako vlast ima iskren pristup prema stvaranju demokratskog i transparentnog sistema vlasti.