FHP povodom oslobađajuće presude generalima Gotovini i Markaču

Pravosnažna presuda generalima Gotovini i Markaču sasvim sigurno nije donela pravdu žrtvama. Oslobađanjem generala, drugostepenom presudom je utvrđeno da nema državne odgovornosti  Republike Hrvatske za zločine počinjene za vreme i nakon operacije Oluja – nema zajedničkog zločinačkog poduhvata, te nema ni njihove krivične odgovornosti.


Share

Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.


Share

Oficiri i vojnici VJ osuđeni za ratni zločin na Kosovu

 

Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.


Share

Prvostepena presuda za ratne zločine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog veća

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.


Share

Tužilaštvo za ratne zločine postupa po političkim nalozima: slučaj Albanaca iz Bujanovca

U toku izborne kampanje u Srbiji, 3.05.2012. godine, uhapšena su petorica Albanaca iz opštine Bujanovac – Elhami Salihu, Mustafa Limani, Sherif Abdiri, Nedir Sefedini i Sevdaij Emurlah, koje su maskirani pripadnici Žandarmerije istog dana dovezli u sedište MUP-a Republike Srbije u Beogradu.Uhapšeni su imali lisice na rukama, vezane na leđima. U toku popodneva, ministar policije, Ivica Dačić je na konferenciji za štampu u Vranju novinarima pokazao policijska dokumenta o ubistvima srpskih civila i pripadnika MUP Srbije od strane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM). Izneo je podatak da je tokom 2000. i 2001. godine, u napadima OVPBM,  stradalo 18 policajaca i vojnika, a 43 civila Srba je kidnapovano. Istog dana, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je obavestio javnost da je reč o istrazi koja je po zakonu tajna[1], dok su neki mediji, pozivajući se na nezvanične izvore, izneli da se sumnja da su uhapšeni bili pripadnici OVPBM koji su 2001. godine učestvovali u otmici dvojice srpskih mladića, čija su tela pronađena u blizini logora OVPBM kod sela Donja Breznica na Kosovu.


Share

Presuda za zločine u Belom Manastiru – nedovršena pravda

Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Dragan Mirković, 19.06.2012. godine, izreklo je osuđujuću presudu četvorici optuženih za ratni zločin počinjen nad hrvatskim civilima na teritoriji opštine Beli Manastir, u periodu od avgusta do kraja 1991. godine. Optuženi Zoran Vukšić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, optuženi Slobodan Strigić na 10 godina, optuženi Branko Hrnjak na 5 godina i optuženi Velimir Bertić na 1 godinu i 6 meseci zatvora.


Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini

Izveštaj o suđenjima u 2011. godini nastao je na osnovu praćenja suđenja u predmetima ratnih zločina pred odeljenjima za ratne zločine Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti, kao i rada Tužilaštva za ratne zločine. Izveštaj sadrži i analitički prikaz 24 slučajeva koji su se vodili pred sudovima u Srbiji tokom 2011. godine. U Izveštaju se posebno ukazuje na dostignuća i probleme u oblasti regionalne saradnje pravosudnih institucija, zaštiti svedoka, odbrani okrivljenih i primeni međunarodnog krivičnog prava u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji.

Share

Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.


Share

Darko Janković i Goran Savić osuđeni za ratne zločine nad Muslimanima u opštini Zvornik

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.


Share