Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

Evropski sud odgovornost za neprocesuiranje zločina sa tužilaštva prebacuje na žrtve

imagesGodinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.

Share

Predstavljen izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Predstavljen izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

1U utorak, 22. avgusta 2017. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata. Izveštaj daje kratak pregled postojećeg sistema u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava, nastoji da konstatuje njegove ključne nedostatke i identifikuje preporuke za njegovu izmenu i poboljšanje.

Share

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata

Pravni i institucionalni okviri potreba civilnih žrtava rata - srOružani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije trajali su od 1991. do 2001. godine. Sukobi u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999) rezultirali su masovnim ubistvima civila, etničkim čišćenjem i progonom stotina hiljada ljudi, ali i velikim brojem teških zločina, neviđenih na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Srbija je u ovim sukobima imala aktivnu i involviranu ulogu. U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su za vreme celog ovog perioda bile odgovorne za teška kršenja temeljnih prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više članova porodice.

Share

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata: Ustavni sud ne priznaje diskriminisanost civilnih žrtava rata

Odbačena inicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata: Ustavni sud ne priznaje diskriminisanost civilnih žrtava rata

Ustavni sudUstavni sud Srbije doneo je zaključak kojim je odbacio inicijativu za ocenu ustavnosti Zakona o pravima civilnih invalida rata koju je Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo u maju 2016. godine. FHP ističe da formalistička argumentacija koju je pružio Ustavni sud nije predstavljala suštinsku ustavnopravnu ocenu ovog spornog Zakona, već se svela na nedovoljno obrazloženo reprodukovanje odredbi Zakona, čime se i najviša sudska institucija u zemlji stavila na stranu drugih državnih organa u održavanju na snazi ovog diskriminatornog propisa, koji obespravljuje najveći deo civilnih žrtava rata u Srbiji.

Share

24 godine od zločina u Kukurovićima – počinioci bez osude a žrtve bez pravde

24 godine od zločina u Kukurovićima – počinioci bez osude a žrtve bez pravde

Kaltak kucaDana 18. februara 2017. godine navršile su se 24 godine od kako su pripadnici tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ) napali i granatiranjem razrušili selo Kukurovići u opštini Priboj, nastanjeno bošnjačkim stanovništvom, i tom prilikom ubili troje meštana. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 24 godine Srbija ne priznaje odgovornost za ovaj zločin, odbija da kazni počinioce i obešteti porodice žrtava i one stanovnike Kukurovića kojima je uništena imovina.

Share

Ministarstvo jače od suda i zakona: porodice žrtava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava

Ministarstvo jače od suda i zakona: porodice žrtava iz Sjeverina i dalje bez zakonskih prava

Ministarstvo_jace_od_suda_i_zakonaMinistarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja je, nakon što je dobilo nalog Upravnog suda da iznova odluči po zahtevu Rasima Pecikoze, ponovo odbilo da mu prizna pravo na mesečno novčano primanje kao članu porodice civilne žrtve rata, uz obrazloženje da to pravo ne može biti priznato za žrtve stradale van teritorije Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa Rasima Pecikozu, smatra da je Ministarstvo postupilo suprotno slovu zakona, kao i suprotno stavovima Upravnog i Ustavnog suda, te time sebe postavilo iznad sudskih institucija i potvrdilo raniju nameru da najvećem broju civilnih žrtava rata u Srbiji uskrati njihova zakonom zajemčena prava. FHP će i u ovom i u sličnim slučajevima u ime podnosilaca ponovo tražiti zaštitu pred Upravnim sudom.

Share

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

Evropski sud za ljudska prava odbacio predstavku logoraša iz Šljivovice i Mitrovog Polja: Tužilaštvo amnestirano, žrtve izneverene

ŠljivovicaEvropski sud za ljudska prava doneo je 27. oktobra 2016. godine odluku kojom je odbacio predstavku protiv Republike Srbije podnetu u ime 67 Bošnjaka, zatočenih u logorima Šljivovica i Mitrovo Polje u Srbiji tokom 1995. i 1996. godine, i na taj način odbio da utvrdi da li je istraga koju su državni organi sproveli povodom njihovog zlostavljanja tokom zatočeništva bila adekvatna. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je bivše logoraše zastupao u ovom postupku, smatra da se ovakvom odlukom Evropskog suda hiljade žrtava još neprocesuiranih zločina ostavljaju bez zaštite, a pravosuđu Srbije nudi izgovor za dosadašnji i budući nerad na polju procesuiranja ratnih zločina.

Share

Sjeverin: 24 godine traganja za istinom, pravdom i priznanjem

Sjeverin: 24 godine traganja za istinom, pravdom i priznanjem

logo_fhp_sandzacki_odbor_velikiU subotu 22. oktobra navršavaju se 24 godine od otmice i ubistva 16 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga bosanskih Srba za vreme oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da dugogodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da institucije Srbije uporno odbijaju da svojim ubijenim građanima pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

Share

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Savet Evrope zabrinut za položaj civilnih žrtava rata u Srbiji

Logo_FHPKomesar Saveta Evrope za ljudska prava poslao je 12. septembra 2016. godine pismo ministru za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u Vladi Republike Srbije, Aleksandru Vulinu, u kojem traži informacije o merama koje su preduzete radi ispunjavanja preporuka o sveobuhvatnim i pravičnim reparacijama civilnim žrtvama rata, a koje je komesar predložio u svom Izveštaju o poseti Srbiji iz jula 2015. godine.


Share

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Povodom odluke Ustavnog suda Srbije da odbije žalbu članova porodica ubijenih žrtava

Sjeverin mapaAnaliza slučaja: Republika Srbija oslobođena svake odgovornosti za zločin nad meštanima Sjeverina

 Ustavni sud Srbije odbio je ustavnu žalbu članova porodica šesnaestoro državljana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz sela Sjeverin kod Priboja, otetih i ubijenih 22. oktobra 1992. godine od strane pripadnika jedinice bosanskih Srba „Osvetnici”. Ovom odlukom država Srbija je stavila tačku na njihove zahteve da im se isplati odšteta i time podvukla svoje odbijanje da prizna odgovornost za ovaj zločin. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice žrtava iz Sjeverina zastupao u dosadašnjem sudskom postupku, obratiće se u njihovo ime Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Share