Prof. dr Zoran Pajić: Suđenja za ratne zločine

U kontekstu očekivanja rezultata međunarodne pravde, sve je uočljiviji nezavidan položaj (preživjelih) žrtava zločina i porodica ubijenih i nestalih.  Kada se radi o obezbjeđenju praktičnih oblika podrške i pomoći, pritvorena optužena lica su u  mnogo boljem položaju nego žrtve zločina.  Pravila o pravičnim (fer) suđenjima precizno utvrđuju položaj optuženog u postupku i štite takva lice od nehumanog postupanja.  Međutim, druga grupacija je uglavnom ignorisana u zahtjevima i potrebi da dobije bilo kakvu satisfakciju za pretrpljeni gubitak i patnje i često je izložena poniženjima i pritiscima.  Da li postoji „dvostruki standard“ u pogledu ljudskih prava za (a) navodne izvršioce i (b) žrtve zločina?


Share

Florence Hartmann: Sudbina nestalih i budućnost Haške arhive

1.  Istražiti navode o sudbini nestalih na Kosovu
Vise od  tri godine, Fond za humanitarno pravo istražuje i  sakuplja informacije o ubijenim i nestalim na Kosovu, u periodu od 1998 do 2000. Prema podacima Međunardnog Komiteta Crvenog Krsta, još ima oko 1.900 nestalih na Kosovu, među kojima je 1400 Albanaca i 500 Srba i drugih nealbanaca.


Share

Nataša Kandić: Inicijativa za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje i kazivanje činjenica o ratnim zločinima [REKOM]

U oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u periodu 1991-1995. i 1998 -2000. godine, stradalo je najmanje 120.000 ljudi i još uvek nije razjašnjena sudbina 17.158 nestalih. Odgovornim po komandnoj odgovornosti i neposrednim počiniocima ratnih zločina sudi se pred Međunarodnim krivičnim tribunalom [Haški tribunal], međunarodnim sudskim većima na Kosovu, Sudom BiH, i nacionalnim sudovima, u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Do sada je osuđeno 250 optuženih, koji izdržavaju zatvorske kazne, dok je oko 400 Srba u Hrvatskoj osuđeno u odsustvu. Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje 23.orici optuženih a u državama bivše Jugoslavije za ratne zločine odgovara oko 200 optuženih. Jedno suđenje pred Haškim tribunalom prosečno traje dve godine, dok na nacionalnom nivou ima slučajeva da postupak traje i nekoliko godina. To se događa u Hrvatskoj (slučaj Koranski most i slučaj Lovas-suđenje u odsustvu], u Srbiji i na Kosovu, u slučajevima ponovljenih suđenja [slučaj Ovčara – Srbija i slučaj Lapska grupa -Kosovo].


Share

mr Tea Gorjanc-Prelević: Reparacije za žrtve

Prema podacima  MKCK još uvek je nepoznata sudbina 17,158 ljudi koji su enstali u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Na osnovu međunarodnog prava, njihove porodice imaju pravo da znaju šta se dogodilo s njihovim najbližim i ko je za to odgovoran. Oni imaju pravo i na reparacije, na naknadu štete, ali i na socijalnu, zdravstvenu i psihološku podršku društva kako bi im se olakšale traume koje su preživjeli i koje preživljavaju. I svi mi ostali, koji smo imali dovoljno sreće da nam zločini bar neposredno i trajno ne upropaste živote, imamo pravo na državne mere koje treba da spreče da se takvi zločini ponove, a to su: utvrđivanje istine o zločinu, kažnjavanje zločinaca, uključivanje istinitog opisa kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava u udžbenike na svim nivoima obrazovanja, komemoracija i odavanje pošte žrtvama itd.


Share

Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo – 17.06.2008

Konferencija za štampu Fonda za humanitarno pravo
utorak, 17.06.2008. 13:00-14:00h
TANJUG, Međunarodni pres centar Beograd, Knez Mihailova 6, III sprat

Share

Udruga Vukovar 1991 i FHP o logorima u Srbiji

Udruga Vukovar 1991. i FHP održali su 22. maja 2008. godine u Beogradu konferenciju za štampu povodom krivične prijave udruge Vukovar 1991. zbog nezakonitog zatvaranja Hrvata u logorima u Srbiji od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine. Konferenciju su pratili novinari lokalnih medija i više novinara iz hrvatskih televizija i novina.


Share

Udruga Vukovar 1991 i FHP o logorima u Srbiji

Logori-FHP-1

Udruga Vukovar 1991. i FHP održali su 22. maja 2008. godine u Beogradu konferenciju za štampu povodom krivične prijave udruge Vukovar 1991. zbog nezakonitog zatvaranja Hrvata u logorima u Srbiji od oktobra 1991. do avgusta 1992. godine. Konferenciju su pratili novinari lokalnih medija i više novinara iz hrvatskih televizija i novina.


Share

Konferencija za štampu FHP i Udruge Vukovar 1991.

Pozivamo Vas da pratite konferenciju povodom podnošenja krivične prijave protiv NN lica zbog ratnih zločina počinjenih nad ranjenicima, civilima i vukovarskim braniteljima u logorima na teritoriji Srbije, koju organizuje Udruga Vukovar1991.


Share

Regionalne konsultacije sa udruženjima žrtava, žrtvama i veteranima o načinima utvrđivanja i kazivanja činjenica ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji

Fond za humanitarno pravo (FHP), Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) i Documenta, u saradnji sa Udruženjem građana Bukovica i Udruženjem porodica kidnapovanih, nestalih i ubijenih od 1998. do 1999. na prostoru Kosova i Metohije Crveni božur organizuju Regionalne konsultacije sa udruženjima žrtava, žrtvama i veteranima o načinima utvrđivanja i kazivanja činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Konsultacije će biti održane 9. maja 2008. u Podgorici.

Share

Nataša Kandić na skupu Žrtve rata u miru – Kozarac

Izvršna direktorka FHP-a Nataša Kandić učestvovala je na skupu Žrtve rata u miru, koji je organizovalo Udrženje Žena BiH, inicijativa Srcem do mira 28.03.2008. u Kozarcu.

Share