Materijalne reparacije za povrede ljudskih prava u prošlosti
Izveštaj se bavi praksom sudova u Srbiji u vezi sa materijalnim reparacijama žrtvama povreda ljudskih prava od strane državnih organa. U izveštaju se navode problemi domaćeg zakonodavstva i pravne osnove za reparacije u Srbiji i pregled nepovoljnih uslova sa kojima se suočavaju zahtevi za reparacijama kao što su postupanje sudija, nepriznavanje statusa žrtve, neodgovarajuće kompenzacije i dužina postupka. Najveći deo izveštaja se bavi slučajevima u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao žrtve kršenja ljudskih prava, gde se razmatra više slučajeva posebno sa pregledom kako je došlo do kršenja ljudskih prava i tokom procesa pred sudovima, kao i presuda. Na kraju izveštaja su u aneksima dati dokumenti kao što su izveštaj Komesara za ljudska prava Saveta Evrope o Srbiji, zveštaj UN o sporovđenju Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima u Srbiji, izveštaj Komisije UN o sprovođenju Konvencije protiv torture i Evropsku konvenciju o naknadi štete žrtvama nasilnih krivičnih dela.
Treća publikacija koju zajednički pripremaju Institut za savremenu istoriju i Fond za humanitarno pravo predstavlja zbirku dokumenata – stenografskih beleški sa sednica Predsedništva SFRJ iz 1991. godine, koja je bila važna institucija za funkcionisanje zajedničke države. Tematski, ove sednice su se bavile pitanjima nastajućih paravojnih snaga i njihovog razoružanja, političkom budućnošću zemlje, i raspravom povodom prvog oružanog incidenta u Pakracu. Iz ovih stenografskih beleški se primećuju teškoće u funkcionisanju ove institucije, kao najava sve bližeg raspada zemlje i početka sukoba.
10. diverzantski odred, jedinica Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS) učestvovao je u izvršenju genocida u Srebrenici, u julu 1995. godine. Do danas je poznato da su pripadnici tog odreda učestvovali u dva masovna streljanja Muslimana iz Srebrenice.
U okviru ovog dokumenta možete pronaći:
Kosovska knjiga pamćenja predstavlja simbolički pomen za žrtve sukoba na Kosovu od 1998.-2000. i nameru da se sačuva sećanje na njih. Kao rezultat višegodišnjeg istraživanja, prikupljanja i analize podataka, Kosovska knjiga pamćenja svakoj žrtvi daje ime i utvrđuje činjenice o okolnostima pod kojima su lica u toku sukoba izgubila život ili nestala. Knjiga je posvećena žrtvama iz svih etničkih zajednica na Kosovu i osim civila pominje i poginule borce na obe strane u sukobu. Ovo izdanje je tek prvo u seriji i govori o žrtvama iz 1998. godine, dok će prestale knjige pokrivati 1999. i 2000. godinu.
Izveštaj u prvom delu razmatra suđenja za ratne zločine vođene pred sudovima u Srbiji, sa kraćim osvrtom na opšta obeležja ovih procesa. Zatim sledi pregled onih procesa u kojima je Fond za humanitarno pravo zastupao oštećene žrtve, gde se analiziraju postupci i tok suđenja za svaki pojedinačan slučaj, dok naredni deo čini pregled predmeta u kojima je FHP pratio glavni pretres. Poseban tekst u izveštaju čini analiza postupka i sudskih odluka u predmetu Suva Reka. Poslednji deo izveštaja se bavi nezakonitostima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, odnosno problemima zaštite svedoka i ugrožavanjem njihove lične sigurnosti u slučaju protiv pripadnika 37. Odreda Posebnih jedinica policije optuženih za zločine na Kosovu tokom 1998. i 1999. godine.
Priručnik za istraživanje povreda ljudskih prava sadrži opise procedura i pravnih tehnika koje će uvek biti teško primenjive u sredini u kojoj se povrede ljudskih prava zbivaju, kako tvrdi autor, Dermot Gromme, ali mogu da budu vodič za opservacije koje bi pre ili kasnije mogu da budu iznete na uvid javnosti. Knjiga počinje sa pregledom zakona o ljudskim pravima, zatim slede poglavlja o istrazi slučajeva kršenja ljudskih prava i o istražnom priboru i vođenju dosijea. Naredna poglavlja se bave materijalnim dokazima, dokumentovanjem i identifikovanjem fizičkih povreda, razgovorom sa svedocima, identifikovanjem osumnjičenih, istražnom analizom i istražnim izveštajima. Na kraju knjige se govori o specijalnim slučajevima genocida, torture, seksualnih zločina, nezakonitih pogubljenja, proizvoljnog zatvaranja i napada.
Ova zbirka dokumenata ima za temu politička zbivanja u Bosni i hercegovini pred raspad Jugoslavije i nastala je kroz saradnju Instituta za savremenu istoriju i Fonda za humanitarno pravo. Knjiga donosi osam dokumenata koji su od važnosti za razumevanje nastanka oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini i koji su bili korišćeni kao dokazni predmeti u Hagu na suđenju Slobodanu Miloševiću. U pitanju su stenogramske beleške, transkripti i zapisnici sednica i sastanaka državnih organa Bosne i Hercegovine, SFRJ i Srbije, deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, i drugi relevantni dokumenti koji do sada nisu bili korišćeni u istoriografskim radovima u Srbiji ili regionu. Pored samih dokumenata, prvi deo knjige čini analiza najvažnijih političkih zbivanja u Bosni i Hercegovini od 1990. do 1992. kada je počeo rat.