Osuđeni za ubistvo žena i dece u Podujevu – Saša Cvjetan – pušten na slobodu pre isteka kazne

Viši sud u Beogradu doneo je 8. marta 2018. godine rešenje kojim je Sašu Cvjetana, bivšeg pripadnika jedinice  „Škorpioni“, osuđenog na 20 godina zatvora zbog ubistva 14 albanskih civila u Podujevu u martu 1999. godine, pustio na uslovni otpust nakon izdržane više od 2/3 kazne na koju je osuđen. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se udovoljavanjem Cvjetanovom zahtevu da se pusti na uslovni otpust kazna na koju je osuđen zbog zločina nad civilima obesmišljava, a patnje žrtava nipodaštavaju.

Dana 28. marta 1999. godine pripadnici jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije „Škorpioniˮ, među kojima i Cvjetan, streljali su u dvorištu porodice Gashi u Podujevu 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena, i to: Shpetima Bogujevci (10), Shpenda Bogujevci (13), Salu Bogujevci (39), Noru Bogujevci (15), Shefkatu Bogujevci (43), Shehidu Bogujevci (67), Nefisu Bogujevci Llugaliu (54), Fezdriju Llugialiu (21), Dafinu Duriqi (9), Arbera Duriqi (7), Mimozu Duriqi (4), Albina Duriqi (2), Fitnetu Duriqi (36) i Ismu Duriqi (69), dok je streljanje, sa teškim povredama, preživelo petoro dece – Saranda, Fatos, Jehona, Lirije i Genc Bogujevci.

Žalbenom presudom Vojislavu Šešelju pravda delimično zadovoljena

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu izreklo je 11. aprila 2018. godine konačnu presudu predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju, kojom je preinačilo oslobađajuću presudu Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i osudilo ga na deset godina zatvora za podsticanje progona (prisilno raseljavanje), deportacije i druga nehumana dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, a takođe i za činjenje progona (kršenje prava na bezbednost) kao zločina protiv čovečnosti u Hrtkovcima u Vojvodini. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva žalbena presuda značajna jer su žrtve deportacija i progona u Hrtkovcima posle skoro 26 godina dobile sudsku satisfakciju, ali da je pravda tek delimično zadovoljena, ako se ima u vidu opseg optužnice protiv Šešelja koja je obuhvatala šire područje Sarajeva, kao i opštine Zvornik, Nevesinje i Mostar u BiH i Vukovar u Hrvatskoj.

Povodom predstavljanja Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023.

U ponedeljak, 12. marta 2018. godine, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je predstavilo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2018-2023. (nacrt), u skladu sa obavezama iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je način predstavljanja nacrta bio netransparentan, te da sâm nacrt strategije ne nudi rešenje za prevazilaženje ključnih nedostataka u dosadašnjem radu TRZ-a, kao i da propušta da odredi adekvatne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina.

754 žrtve NATO bombardovanja

Fond za humanitarno pravo (FHP) i Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) objavili su 2014. godine poimenični popis žrtava koje su stradale od posledica NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Prema ovom popisu, u NATO napadima život je izgubilo ukupno 754 ljudi, i to 454 civila i 300 pripadnika oružanih snaga. Među civilima je 207 srpske i crnogorske nacionalnosti, 219 civila Albanaca, 14 Romskih civila i 14 drugih nacionalnosti. Ukupno je stradalo 274 pripadnika VJ/MUP, i 26 pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Suđenja za ratne zločine u svetlu ustavnih amandmana

Ministarstvo pravde objavilo je 22. januara 2018. godine radni tekst kojim su predviđene izmene Ustava u odredbama koje uređuju rad pravosuđa. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se predloženim izmenama Ustava umanjuje dostignuti nivo nezavisnosti sudija, odnosno samostalnosti tužilaca, da se samo izmešta postojeći politički uticaj na pravosuđe sa Narodne skupštine na Visoki savet sudstva preko „istaknutih pravnika“ koji ulaze u njihov sastav i samostalno imaju većinu prilikom donošenja odluka, kao i da se uvode instituti i institucije preko kojih izvršna vlast može neposredno vršiti politički uticaj na izbor sudija i tužilaca. Imajući u vidu dosadašnji rad Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i odeljenja Višeg suda u Beogradu za ratne zločine koji karakteriše mali broj optužnica, neprocesuiranje srednje i visokorangiranih pripadnika vojske i policije, odsustvo političke podrške suđenjima i odugovlačenje postupaka, FHP smatra da će predloženi amandmani na Ustav samo doprineti da se ovakav način rada nastavi zahvaljujući političkom pritisku koji će dolaziti od strane drugačijeg sastava Visokog saveta sudstva i nesudskih tela koja gotovo da dobijaju sudska ovlašćenja.

Krivična prijava protiv Svetozara Andrića

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. marta 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg komandanta Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS. Krivična prijava je podneta zbog više zločina počinjenih tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH).

Svetozar Andrić je kao komandant Birčanske brigade VRS, u čijoj su se zoni odgovornosti nalazile između ostalih i opštine Vlasenica i Zvornik, dana 28. maja 1992. godine naredio „iseljavanje“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika, što je za posledicu imalo odlazak više od 10.000 Bošnjaka na prostor Malog Zvornika, Kalesije, sela Snagovo i Kula Grada.

Zločin u Štrpcima – 25 godina bez pravde za žrtve

U utorak, 27. februara 2018. godine, navršava se 25 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 25 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.

25 godina od zločina u Kukurovićima

Žrtve kažnjene zbog nevoljnosti države da procesuira odgovorne za zločin

Dana 18. februara 2018. godine navršava se 25 godina od napada Vojske Jugoslavije (VJ) na sandžačko selo Kukurovići. U tom napadu gotovo celo selo je razrušeno, a troje meštana bošnjačke nacionalnosti je ubijeno. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da ni posle 25 godina za ovaj zločin nad civilima, građanima Srbije, niko nije odgovarao, a država Srbija žrtvama nije pružila odgovarajuće priznanje i obeštećenje.

PRENOSIMO: Osnivanje REKOM-a je pokazatelj političke zrelosti lidera postjugoslovenskih zemalja

Koalicija za REKOM je 27. januara 2018. godine, u Sarajevu, održala VIII skupštinu, a potom, 28. i 29. januara 2018. godine, jedanaesti po redu, Forum za tranzicionu pravdu u postjugoslovenskim zemljama.

Delegati Skupštine su pozdravili spremnost većine lidera postjugoslovenskih zemalja da na samitu u okviru Berlinskog procesa u Londonu, u julu 2018. godine, potpišu Sporazum o osnivanju REKOM-a i time aktiviraju član 49. Nacrta Statuta REKOM-a o preduzimanju priprema za osnivanje Komisije (REKOM).

Krivična prijava za silovanje Romkinja 1993. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 29. januara 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN pripadnika Sekretarijata unutrašnjih poslova (SUP) Beli Manastir, zbog silovanja šest žena romske nacionalnosti (među kojima su bile i jedna trudnica i tri malolenice) u podrumu SUP-a Beli Manastir, u leto 1993. godine.