Veće za ratne zločine Oktužnog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Vesko Krstajić, izreklo je 7.12.2009. godine osuđujuću presudu optuženom Nenadu Maliću, kojom ga je osudilo na kaznu zatvora u trajanju od trinaest (13) godina za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Starom Majdanu, opština Sanski Most. Za isti događaj Nenad Malić je 2002. godine optužen u odsustvu pred Kantonalnih sudom u Bihaću (BiH). Na zahtev tog suda, Ministarstvo pravde BiH je prosledilo predmet pravosudnim organima Republike Srbije, uz molbu za preuzimanje krivičnog gonjenja.
Fond za humanitarno pravo smatra da je presuda, s obzirom da je utvrđeno da je krivično delo izvršeno u stanju bitno smanjene uračunljivosti, zasnovana na zakonu i u skladu sa težinom zločina. Ipak, FHP smatra da nije primereno da se sud prilikom odmeravanja kazne za ratni zločin poziva na olakšavajuću okolnosti kao što su porodične, imovisnke i statusne prilike optuženog. Ako se uzmu u obzir okolnosti i način izvršenja krivičnog dela, i da je pobuda iz koje je izvršeno ubistvo nacionalna mržnja i osveta, kazna na koju je Nenad Malić osuđen ne dovodi do satisfakcije porodica žrtva i oštećenog.
Sud je na osnovu izvedenih dokaza utvrdio da je optuženi Malić kao pripadnik Šeste krajiške brigade Vojske Srpske Republike BiH u večernjim časovima 21.12.1992. godine u Starom Majdanu, u stanju bitno smanjene uračunljivosti, lišio života dvojicu pripadnika mislimanske nacionalnosti Huseina Grbića i Refika Velića i pokušao da liši života Džemala Hadžalića. Nakon verbalnog sukoba sa Grbićem i Velićem, a u vezi njihovog traženja da ih optuženi Malić preveze na teritoriju Republike Hrvatske, optuženi Malić je izveo Huseina Grbića iz kafane Fontana i lišio ga života ubodom oštrim predmetom u desnu stranu vrata i ispaljivanjem jednog hica u predelu grudi. Neposredno pre ubistva, optuženi Malić saopštio je Grbiću da to radi za svog ubijenog strica. Nakon toga optuženi Malić se vratio u kafanu i izveo Refika Velića, koga je lišio života jednim hicem u predelu glave. Optuženi Malić je Džemala Hadžalića odveo u dvorište kafane, gde su se nalazila tela Grbića i Većića poređana u položaju latiničnog slova L, i naredio mu da legne tako da formira latinično slovo U [ustaše]. Kada je Hadžalić to odbio, optuženi ga je udario rukom po glavi pokušavajući da ga obori na tlo i glavu mu udario o zid kafane. Nakon toga optuženi je počeo da otkopčava gornji deo odeće kako bi izvadio pištolj, ali je Hadžalić uspeo da se izvuče i pobegne.
Sud je u obrazloženju naveo da nije poverovao optuženom Maliću da je dvojicu civila ubio iz nužne odbrane. Takvu odluku je doneo na osnovu iskaza samog optuženog Malića, koji je dao pred istražnim sudijom u Sanskom Mostu tri dana nakon događaja, dokumentacije koja je sačinjena nakon izvršenog uviđaja, te na osnovu svedočenja svedoka Momira Mršića i svedoka oštećenog Džemala Hadžalića. U izveštaju ekipe za vršenje uviđaja utvrđeno je da je u predelu vrata oštećenog Grbića postojala rana naneta oštrim predmetom. Sud je ocenio kao neprihvatljivu mogućnost da se u nužnoj odbrani optuženi Malić brani sa dva oružja, jednim vatrenim i drugim hladnim. Sud je prihvatio nalaz i mišljenje veštaka Ratka Kovačevića, da je optuženi krivično delo počinio u stanju bitno smanjene uračunljivosti, što je uticalo na odmeravanje visine kazne. Kao olakšavajuće okolnosti uzete su u obzir komplikovane porodične, imovisnke i statusne prilike optuženog. Sa druge strane, kao otežavajuće okolnosti navedene su da je optuženi kao pripadnik vlasti lišio života civile muslimankse nacionalnosti, pri tom koristeći dve vrste oružja.
Glavni pretres je počeo 18.09.2009. godine. Održano je devet dana suđenja na kojima je ispitano tri veštaka i 9 svedoka, od kojih dva svedoka oštećena. Zahvaljujući dobroj saradnji sa pravosuđem Bosne i Hercegovine, svedočilo je pet svedoka iz Bosne i Hercegovine. Jedan oštećeni svedočio je putem video-linka iz prostorija suda u Norčepingu/Norrköping, kraljevina Švedska.