U kontekstu očekivanja rezultata međunarodne pravde, sve je uočljiviji nezavidan položaj (preživjelih) žrtava zločina i porodica ubijenih i nestalih. Kada se radi o obezbjeđenju praktičnih oblika podrške i pomoći, pritvorena optužena lica su u mnogo boljem položaju nego žrtve zločina. Pravila o pravičnim (fer) suđenjima precizno utvrđuju položaj optuženog u postupku i štite takva lice od nehumanog postupanja. Međutim, druga grupacija je uglavnom ignorisana u zahtjevima i potrebi da dobije bilo kakvu satisfakciju za pretrpljeni gubitak i patnje i često je izložena poniženjima i pritiscima. Da li postoji „dvostruki standard“ u pogledu ljudskih prava za (a) navodne izvršioce i (b) žrtve zločina?...

1. Istražiti navode o sudbini nestalih na Kosovu Vise od tri godine, Fond za humanitarno pravo istražuje i sakuplja informacije o ubijenim i nestalim na Kosovu, u periodu od 1998 do 2000. Prema podacima Međunardnog Komiteta Crvenog Krsta, još ima oko 1.900 nestalih na Kosovu, među kojima je 1400 Albanaca i 500 Srba i drugih nealbanaca....

U oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji, u periodu 1991-1995. i 1998 -2000. godine, stradalo je najmanje 120.000 ljudi i još uvek nije razjašnjena sudbina 17.158 nestalih. Odgovornim po komandnoj odgovornosti i neposrednim počiniocima ratnih zločina sudi se pred Međunarodnim krivičnim tribunalom [Haški tribunal], međunarodnim sudskim većima na Kosovu, Sudom BiH, i nacionalnim sudovima, u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Do sada je osuđeno 250 optuženih, koji izdržavaju zatvorske kazne, dok je oko 400 Srba u Hrvatskoj osuđeno u odsustvu. Pred Haškim tribunalom u toku je suđenje 23.orici optuženih a u državama bivše Jugoslavije za ratne zločine odgovara oko 200 optuženih. Jedno suđenje pred Haškim tribunalom prosečno traje dve godine, dok na nacionalnom nivou ima slučajeva da postupak traje i nekoliko godina. To se događa u Hrvatskoj (slučaj Koranski most i slučaj Lovas-suđenje u odsustvu], u Srbiji i na Kosovu, u slučajevima ponovljenih suđenja [slučaj Ovčara - Srbija i slučaj Lapska grupa -Kosovo]....

Prema podacima MKCK još uvek je nepoznata sudbina 17,158 ljudi koji su enstali u oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji. Na osnovu međunarodnog prava, njihove porodice imaju pravo da znaju šta se dogodilo s njihovim najbližim i ko je za to odgovoran. Oni imaju pravo i na reparacije, na naknadu štete, ali i na socijalnu, zdravstvenu i psihološku podršku društva kako bi im se olakšale traume koje su preživjeli i koje preživljavaju. I svi mi ostali, koji smo imali dovoljno sreće da nam zločini bar neposredno i trajno ne upropaste živote, imamo pravo na državne mere koje treba da spreče da se takvi zločini ponove, a to su: utvrđivanje istine o zločinu, kažnjavanje zločinaca, uključivanje istinitog opisa kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava u udžbenike na svim nivoima obrazovanja, komemoracija i odavanje pošte žrtvama itd....