Okružni sud u Prizrenu doneo je 4. septembra 2002. godine presudu kojom je Saša Grković iz Orahovca oslobođen optužbe za ratni zločin zbog nedostatka dokaza. Sudsko veće, sastavljeno od dvojice međunarodnih sudija i jednog lokalnog, donelo je odluku jednoglasno.
U obrazloženju presude, predsednik veća, međunarodni sudija Gerg Plur (Pluur) istakao je da nema sumnje da su se zločini navedeni u optužnici dogodili, ali da nema dovoljno dokaza da je okrivljeni počinio delo koje mu je stavljeno na teret. On je naglasio da je zadatak suda da utvrdi istinu, a da su iskazi svedoka koji su teretili Grkovića bili neubedljivi.
Saša Grković (1971) nalazio u pritvoru od 2. juna prošle godine. Međunarodni tužilac podigao je 19. februara 2002. protiv njega optužnicu za krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva iz člana 142 Kaznenog zakona Jugoslavije. Suđenje Saši Grkoviću počelo je 29. jula 2002. godine i u postupku je saslušano ukupno 23 svedoka.
Fond za humanitarno pravo (FHP), na osnovu izveštaja svojih posmatrača, smatra da je oslobađajuća presuda Saši Grkoviću pravična i zasnovana na dokazima, kao i da se samo suđenje odvijalo u saglasnosti sa standardima pravičnog suđenja. FHP, ipak, ukazuje na nedostatke u istražnom postupku kada pojedine zapisnike o saslušanju svedoka nije potpisao istražni sudija. Ti nedostaci nisu mogli biti ispravljeni u toku glavnog pretresa, jer lica koja su sprovodila postupak više ne rade u kosovskom pravosuđu.
FHP, posebno, ukazuje na činjenicu da se optuženi nalazio u pritvoru od 2. juna 2001. godine, a da je optužnica podignuta tek 19. februara 2002, dakle nakon isteka zakonskog roka u kome je morala biti podignuta.
Svedok koga je međunarodni tužilac naveo kao ključnog svedoka optužbe u ovom postupku je Isuf Zunići. U njegovom svedočenju, naročito prilikom identifikacije optuženog, uočene su izrazite pritivrečnosti sa njegovim ranije datim iskazima. Naime, Zunići je svedočio u postupku protiv Slobodana Miloševića pred Haškim tribunalom 6. juna 2002. godine, kada ga je Milošević unakrsno ispitivao na osnovu njegove pisane izjave u skladu sa pravilom 92 bis. Zunići je tada imenovao izvesnog Nenada Matića kao osobu koja je izdavala naređenja prilikom masakra civila kod sela Bela Crkva i ubila Nesima i Šendeta Popaja. Tokom suđenja Grkoviću pred Okružnim sudom u Prizrenu, na pretresu 31. jula 2002. godine, Zunići je izjavio da je Grković izdavao naređenja i da je on pucao u Nesima i Šendeta Popaja.
Nesumnjivo je da su se zločini za koje je optužen Saša Grković zaista dogodili, ali je takođe nesumnjivo da nema dovoljno dokaza da ih je on počinio. Činjenica je da su se dogodili masakri, ali je i činjenica da su počinioci i naredbodavci za sada neotkriveni i da za smrt i patnje žrtava niko nije odgovarao.
Navodi optužnice
Saša Grković optužen je da je 25. marta 1999. godine kao pripadnik naoružane grupe uniformisanih Srba u blizini sela Bela Crkva učestvovao u prisilnom isterivanju seljana i masakru nenaoružanih civila pucajući u njih iz automatskog oruzja. Optužen je i da je 26. marta 1999. godine bio pripadnik naoružane grupe koja ja opkolila više od stotinu nenaoružanih kosovskih albanskih civila u selu Mala Kruša. Te civile su, prema optužnici, poređali uz zid, a zatim pucali u njih. Grković je bio optužen da se 26. marta 1999. nalazio u grupi uniformisanih Srba koji su namerno uništili lična dokumenta i oteli novac i druge dragocenosti od stanovnika sela Celine i Nogavac, drzeći ih na nišanu. Prema optužnici, Grković je 27. marta 1999. godine ubio četiri kosovska Albanca kao pripadnik grupe od 16 naoružanih uniformisanih ljudi. Grković je, takođe, bio optužen da je 28. marta 1999. učestvovao u masakru kosovskih albanskih civila u selu Celina.