Saopštenje Raseljena lica sa Kosova podnela su do kraja januara Fondu za humanitarno pravo 1327 žalbi zbog povrede imovinskih prava. Fond je ovu akciju pokrenuo 4. oktobra prošle godine očekujući da će na Kosovu biti formirana institucija Ombudsmana u čijem mandatu će biti rešavanje pojedinačnih žalbi zbog povrede imovinskih prava....

Od ukidanja autonomije Kosovu 1989. godine i odbijanja Albanaca da učestvuju u izborima u Srbiji i SR Jugoslaviji, Romi na Kosovu postaju predmet zloupotrebe od strane vladajuće partije u Srbiji. Raspodelom humanitarne pomoći u vreme izborne kampanje, SPS je uspevala da pridobije najsiromašnije Rome, dok su ostali, pod pritiskom i strahom od kažnjavanja, takođe redovno glasali za vladajuću stranku u Srbiji. Učešće Roma u izborima u Srbiji i njihova podrška vladajućoj partiji SPS značajno su uticali na kosovske Albance da u Romima vide saradnike srpske vlasti koja sprovodi represiju nad pripadnicima albanske etničke zajednice. Drastičnija zloupotreba Roma na Kosovu događa se u vreme NATO vojne intervencije. Srpske policijske snage i lokalne vlasti primoravale su romske civile da sahranjuju tela stradalih albanskih civila i pripadnika OVK, kopaju rovove za potrebe vojske i policije, kao i da vrše krivična dela pljačke i uništavanja albanske imovine. Prinuda na rad se vršila i nad maloletnim licima. U raspodeli hrane Romi su bili diskriminisani. Hranu u vidu humanitarne pomoći dobijali su Srbi, a Romi povremeno i selektivno. Romi pravoslavne vere imali su veću šansu da dobiju hranu nego Romi muslimanske vere. Posle potpisivanja mirovnog sporazuma Kosovo napuštaju pripadnici srpske policije, Vojske Jugoslavije, njihove familije, srpski rezervisti i paravojne formacije iz Srbije, a sa njima i srpski i romski civili koji su učestvovali u nedelima nad Albancima. Ostaju Romi, pored Srba i pripadnika drugih nealbanskih etničkih zajednica, koji smatraju da nemaju razloga da strahuju od povratka albanskih izbeglica jer nisu učestvovali u zločinima protiv Albanaca. Međutim, ti Romi, kao i Srbi, postaju žrtve osvete i nasilja OVK, naoružanih kosovskih Albanaca i kriminalaca iz Albanije. Napad na Rome se organizuje pod izgovorom da su svi Romi sarađivali sa srpskom policijom i lokalnim srpskim vlastima u sprovođenju represije i proterivanju Albanaca sa Kosova, i da za njih nema mesta na Kosovu. Prema Romima se primenjuje ista matrica nasilja koju su srpske vlasti i policija primenjivale prema Albancima: fizičko maltretiranje, zatvaranje, otmice, ubistva, seksualno zlostavljanje, pljačke i uništavanje imovine, prinudni rad i proterivanje sa Kosova. Kao i srpska policija i lokalne srpske vlasti, OVK koristi Rome za obavljanje različitih poslova, od sahranjivanja tela ubijenih srpskih civila, do vršenja krivičnih dela, pljačke i uništavanja srpske imovine. KFOR nije uspeo da obezbedi uslove za opstanak Roma na Kosovu. Na Kosovu danas nema više od nekoliko hiljada Roma, smeštenih u enklavama pod zaštitom KFOR-a. Najviše raseljenih Roma je u Srbiji. Nekoliko stotina njih je u julu mesecu prinudno vraćeno na Kosovo. Više desetina hiljada Roma, raseljenih lica u Crnoj Gori, pokušalo je u mesecu avgustu da čamcima pređe u Italiju. Više desetina Roma, među njima i dece, utopilo se na putu prema ovoj zemlji. Nijedna evropska zemlja nije prihvatila raseljene Rome sa Kosova. Tokom raseljavanja Romi su, u većoj meri nego Srbi, bili izloženi maltretiranju od strane organa Republike Srbije. Od uskraćivanja humanitarne pomoći do prinudnog vraćanja na Kosovo. U Crnoj Gori su Romi prihvaćeni bez diskriminacije. Ovaj izveštaj je sačinjen na osnovu svedočenja 78 Roma, koji su izbegli u Srbiju ili Crnu Goru posle dolaska KFOR-a. Sa raseljenim Romima, u devet gradova u Srbiji i tri u Crnoj Gori, u periodu od 4. do 31. avgusta 1999.godine, razgovarali su istraživači Fonda za humanitarno pravo i predstavnici Demokratskog udruženja Roma iz Beograda. Istraživačima FHP značajnu pomoć je pružila i romska organizacija Odbor za zaštitu romskih prava u SR Jugoslaviji, sa sedištem u Kragujevcu....