Ponovo o arhiviranju podataka o ratnim zločinima na Kosovu

Inicijativa za dokumentovanjem ratnih zločina počinjenih na Kosovu, koji će biti arhivirani u okviru novog državnog Instituta za istraživanje ratnih zločina, ponovo je pokrenuta.

Formiranje ovog Instituta je podržala Vlada Kosova na sednici održanoj u ponedeljak (7. decembar) na predlog ministra pravde Seljima Seljimija (Selim Selimi).

Najpre će biti formirana radna grupa, čije će članove odrediti ministar pravde Seljimi a potom će se izraditi analiza na osnovu koje će biti uspostavljeni mehanizmi za istragu ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu.

Kako je saopšteno iz Ministarstva pravde Kosova, akcenat radne grupe za uspostavljanje Instituta za ratne zločine će biti i na “utvrđivanju i sagledavanju elemenata i specifičnosti (zločina) koji se mogu obuhvatiti na Kosovu”.

Ukoliko bude formiran, ovo bi bio drugi po redu Institut za istraživanje ratnih zločina koji formira Vlada Kosova, ali treća inicijativa za formiranje istog.

Ranije inicijative

Poslednja radna grupa za formiranje Instituta je bila formirana ove godine na inicijativu Aljbuljene Hadžiju (Albulena Haxhiu), bivše ministarke pravde u Vladi Aljbina (Albin) Kurtija.

Ideja je bila da taj institut iz početka istražuje ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, te genocid.

Inače, na Kosovu je Institut za formiranje ratnih zločina postojao i od 2011. do 2018. godine. Međutim, odlukom Vlade Kosova, taj institut je ugašen da bi pri Ministarstvu pravde bilo formirano Odeljenje tranzicionu pravde, koje je trebalo da nastavi sa radom instituta.

Bivši rukovodilac tog instituta Ismet Saljihu (Salihu) u izjavi za RSE napominje da je jako važno da Vlada formira ovo telo jer je neophodno da se “pre pomirenja Priština i Beograd suoče sa istinom”.

Saljihu, inače po profesor krivičnog prava, podvlači i da je bitno da Institut za ratne zločine čine naučnici, istraživači koji će nepristrasno obavljati svoj posao.

“Moraju i da se obezbede dobri uslovi. To je naša obaveza”, kaže Saljihu i dodaje da je potrebno od pet do deset godina rada u punom kapacitetu kako bi se prikupili i dokumentovali svi ratni zločini na Kosovu.

Šta je do sada urađeno?

Institut, na čijem je čelu on bio, objavio je deset knjiga sa informacijama o počinjenim ratnim zločinima.

Dokumentovanjem ratnih zločina se prethodnih godina bavio i civilni sketor a Fond za humanitarno pravo Kosovo privodi kraju i izradu “Kosovske knjige pamćenja” u kojoj će se naći popis žrtava tokom poslednjeg rata.

Bekim (Blakaj) Bljakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, napominje da do sada nije postojalo “ozbiljno državno telo koje bi dokumentovalo ratne zločine” i ocenjuje da bi formiranje Instituta za istraživanje ratnih zločina bila dobra incijativa ali samo “ako bi se ozbiljno bavila svojim mandatom”.

“Ukoliko ozbiljno shvate svoju misiju i ukoliko to ne bude politički motivisano telo, može da doprinese stvaranju tačne slike o tome šta se desilo tokom oružanog sukoba na Kosovu. Ali, ako bude politički motivisano imaće suprotni efekat”, kaže Bljakaj.

Bljakaj napominje da Fond za humanitarno pravo Kosovo neće sarađivati sa novim Institutom za istraživanje ratnih zločina jer ne žele da budu deo nečega što je u nadležnosti države.

“Svejedno, ja verujem da to telo treba da čine ljudi od integriteta, koji su profesionalci i koji će na profesionalan način obavljati svoje dužnosti”, podvlači Bljakaj.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo Kosovo, tokom oružanog sukoba na Kosovu 1998-1999. ubijeno je više od 13.500 osoba od kojih su oko 80 bili civili.

Takođe, još se traga za oko 1.600 nestalih lica od kojih su većina iz albanske zajednice.