Specijalni sud za mlade Albance rasistički, za Srbe hibridan
Ko će se baviti zločinima srpskih snaga nad kosovskim Albancima i, nakon što misija Ujedinjenih nacija (UNMIK) i Evropske unije (EULEX) na Kosovu nisu rasvetlili mnoge od njih, zašto verovati da će Specijalni sud rasvetliti ratne zločine?
To pitanje postavili su mladi iz albanske zajednice zvaničnicima Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu (Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo Kosova) tokom diskusije o mandatu i radu ovog suda u Prištini.
Mladi na Kosovu na Specijalni sud za ratne zločine gledaju sa skepticizmom i nepoverenjem.
Dok iz albanske zajednice izjavljuju da je sud rasistički i da će se baviti samo kosovskim Albancima, mladi iz srpske zajednice pak navode da je značaj i relevantnost suda izgubljena onog trenutka kada je on nazvan „kosovskim“ sudom.
Specijalni sud za ratne zločine je privremeni kosovski sud sa ograničenim mandatom i sedištem u Hagu. Deluje nezavisno, a finansira ga uglavnom Evropska unija. Sud je osnovan odlukom Skupštine Kosova nakon izveštaja Saveta Evrope iz 2011. godine, u kojem je švajcarski senator Dik Marti (Dick Marty) govorio o navodnim “zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) počinjenim nad etničkim manjinama i političkim rivalima” od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Zvaničnici Specijalizovanih veća tokom ove godine svakog su meseca boravili na Kosovu, a slično je bilo i prošle 2018. godine. Kroz program za komunikaciju i približavanje javnosti pod nazivom „outreach“, uz konsultacije, javne tribine i diskusije, njihov cilj je informisanje kosovske javnosti o radu ovog suda.
Ove nedelje održan je niz takvih diskusija sa studentima iz albanske zajednice u blizini Prištine, i onima iz srpske zajednice u Severnoj Mitrovici.
Njihova pitanja i komentari po pitanju Specijalnog suda se razlikuju.
Spuštanje na (para)nacionalni nivo
Ako je kosovski, zašto je sud morao da bude u Hagu? Šta očekivati od Specijalnog suda kada ni misija Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), a ni misija EU na Kosovu (EULEX) nisu doprineli rasvetljavanju ratnih zločina?
Da li će se suditi samo kosovskim Albancima ili svim građanima i ko će odgovarati za masakre u Račku, Prekazu, za ubistvo porodice Adema Jašarija? To su bila neka od pitanja albanskih studenata upućena zvaničnicima Specijalizovanih veća.
“Da li će se sud baviti i zločinima nad Albancima? Ja ovom sudu ne verujem, mislim da je u pitanju politika. Da li će i Srbi biti predmet istraživanja? Ovo je rasistički sud. Imali smo UNMIK, EULEX, i nisu ništa uradili po pitanju ratnih zločina. Kosovo je formiralo sud jer je moralo. Ja želim pravdu, bez obzira da li se radi o Albancima i Srbima. Ali, nije u redu da se kažnjavaju samo Albanci. Do sada su bili pozvani na razgovor samo Albanci, a ni jedan Srbin. Ko će odgovarati za zločine u zatvoru Dubrava?”, prokomentarisao je Jeton Kićina, student koledža Universum.
Zvaničnici veća uglavnom nisu mogli da pruže odgovore po pitanju istraga, navodeći da je to u domenu tužioca.
Pitanja studenata iz Severne Mitrovice ticala su se toga zašto sud u Hagu nije međunarodni, već kosovski, šta je potrebno da porodica ratnih žrtava uradi kako bi bili deo sudske procedure, da li će se goniti pripadnici OVK-a koji su za vreme konflikta imali strano državljanstvo, da li postoji saradnja suda sa Tužilaštvom Srbije, te da li će i Aljbin Kurti (aktuelni kandidat za premijera Kosova), kao saradnik Adema Demaćija (nekadašnji politički predstavnik OVK), biti predmet istraga. Da li se kao argument odbrane pred sudom može uzeti i to što se nečije ime ne spominje u samom izveštaju Dika Martija?
„Čim se spušta rang jednog ovakvog suda određenog za ratne zločine na neki nacionalni nivo, ili paranacionalni nivo kada je Kosovo u pitanju, automatski se i u očima javnosti gubi značaj, vrednost, relevantnost jednog takvog suda. Koliko će uopšte jedan takav sud stvoriti ozbiljan utisak u javnosti? Da ne pričamo o tome da će možda biti hibridna pravda koju će takvo hibridno osoblje stvoriti“, kazao je student Miloš Damjanović.
Zvaničnici suda pojasnili su da Specijalni sud ima nadležnost nad zločinima protiv čovečnosti, ratnim zločinima i drugim krivičnim delima prema kosovskim zakonima koji se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija. Takođe, postoji i kategorija „zločini protiv sprovođenja pravde“, a odnosi se na zločine počinjene tokom sudskih procesa kao što su uništavanje dokaza, zastrašivanje svedoka i dr.
Zabrinutost na svim stranama
Pregovori EU i Kosova rezultirali su time da sud bude kosovski, ali sa međunarodnim osobljem, dok se za sedište u Hagu odlučilo pre svega zbog njegove osetljive prirode, kazao je Michael Doyle, koordinator programa „Outreach“. Uverili su publiku da će Sud raditi na osnovu međunarodnog humanitarnog prava. Na osnovu zakona, tužilaštvo i veća mogu stupiti u bilateralne sporazume sa državama ili organizacijama.
Nisu mogli da pruže informacije o samim istragama i mogućim optužnicama, ali je Solene Moutier iz „Outreach“ programa objasnila da se četiri elementa uzimaju u obzir kada su istrage i suđenja pred ovim sudom u pitanju: kakav je zločin, kada je počinjen, gde i ko ga je počinio i ko je bio žrtva?
Kako je rekla, zločini moraju biti počinjeni ili započeti na Kosovu u periodu od januara 1998. do decembra 2000. Sud ima jurisdikciju nad onima koji su počinili zločine ili bili žrtve, državljani su Kosova ili bivše Jugoslavije. To važi i za one koji aktuelno imaju državljanstvo neke druge države.
Sud omogućava i učešće žrtava u procesu, ali onda kada optužnice budu bile javne. Svako ko želi da bude deo sudskog procesa, mora da dokaže da prolazi kroz određene posledice kojima je doprineo zločin iz optužnice. Naglašeno je da će sud goniti pojedince, a ne organizacije ili slično. Moutier je izjavila i da je zaštita svedoka jedan od glavnih prioriteta suda.
Inače, zvaničnici Specijalnog suda su se u različitim delovima Kosova do sada susreli sa mladim ljudima, studentima, advokatima, udruženjima žrtava, civilnim društvom i nevladinim organizacijama, kaže za RSE portparolka suda, Angela Griep.
Na osnovu dosadašnjih razgovora, Griep navodi da kod svih strana postoji zabrinutost po pitanju suda.
„Neki smatraju da sud nije fer, neki su zabrinuti da se neće zadovoljiti pravda za sve žrtve zato što je naš mandat ograničen. Mislim da kritičkih glasova ima na sve strane, što je i fer, ali ono što cenimo jeste da ljudi žele da dobiju informacije, bez obzira šta misle o Sudu. Do sada je većina izrazila spremnost da se sastane s nama“, kazala je Griep.
Pred Specijalizovanim tužilaštvom u Hagu od januara traju ispitivanja bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova, bilo u svojstvu osumnjičenih ili u svojstvu svedoka. Optužnica još uvek nema.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
