Traži se da Đorđević otkrije mesta masovnih grobnica

Traži se da Đorđević otkrije mesta masovnih grobnica

Slobodna EvropaFond za humanitarno pravo (FHP) u Beogradu podržava apel porodice Bitići čiji su članovi Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni u Petrovom selu 1999. godine, da se haški osuđenik Vlastimir Đorđević ne pusti na slobodu nakon dve trećine kazne zatvora, koji ističe 17. juna, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda.

“Mi stojimo iza zahteva da se uslovno puštanje na slobodu Vlastimira Đorđevića uslovi time što će on otkriti druge lokacije masovnih grobnica na teritoriji Srbije, jer se više od hiljadu ljudi i dalje vode kao nestali, a oni su ubijeni tokom rata na Kosovu. Takođe, stojimo iza tog zahteva da se otkriju nalogodavci i ubice braće Bitići i svakako da se uslovno puštanje na slobodu Vlastimira Đorđevića uslovi time da se on izvini članovima porodice Bitići i iskaže svoje iskreno saosećanje sa patnjama koje oni trpe već 20 godina”, kaže Žanić.

I Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, napisala je na Tviteru da prevremeno puštanje iz zatvora Vlastimira Đorđevića u Nemačkoj treba “usloviti otkrivanjem lokacija masovnih grobnica u Srbiji i identifikacijom ubica braće Bytyqi”.

Porodica Bitići i njihovi pravni zastupnici pokrenuli su i on-lajn peticiju kojom se traži da se Vlastimir Đorđević, koji je od 1997. do 2001. godine bio načelnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije, osuđen u Haškom tribunalu na 18 godina zatvora za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu, ne pusti na slobodu nakon dve trećine odslužene kazne koja ističe 17. juna.

“U velikoj meri, operacije prikrivanja zloglasne hladnjače i masovne grobnice su bile Đorđevićev rad. Đorđević je, takođe, glavni osumnjičeni u slučaju Bitići”, navodi se u saopštenju porodice Bitići.

Američki državljani, Ili, Agron i Mehmet Bitići koji su se borili u Oslobodilačkoj vojsci Kosova, nekoliko dana pre isteka kazne zbog ilegalnog ulaska u tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju, ubijeni su 1999. u Petrovom selu. Njihova tela su pronađena 2001. u masovnoj grobnici u istočnoj Srbiji.

Pravin Madhiraju, predstavnik međunarodne nevladine organizacije “Prava pritvorenih” koja zastupa porodicu Bitići, u pismu predsedniku Rezistenacijalnog mehanizma u Hagu Karmelu Agiusu i najvišim zvaničnicima Nemačke (kancelarki Angeli Merkel, predsedniku Frank-Valteru Steinmeieru i ministarki pravosuđa Katarini Barli), države u čijem zatvoru Đorđević služi kaznu, podseća da se još traga za “1.654 osobe, od toga 1.092 Albanaca, kao i 562 Srba i Roma”.

“Postoje masovne grobnice koje još nisu nađene. Đorđević zna kako ih pronaći. Priznao je i sve elemente odgovornosti za ubistva Bitićija i dok ne pruži dokaze ne bi smeo da bude oslobođen”, piše Madhiraju.

Nemojte pustiti na slobodu Vlastimira Đorđevića

Piše: Praveen Madhiraju

“Od rata na Kosovu, 1,654 osobe se još uvek vode kao nestale, od kojih su 1,092 Albanci i 562 Srbi i Romi. Neke masovne grobnice nikada nisu pronađene.

Vlastimir Đorđević zna gde su neke masovne grobnice i ne bi trebalo da bude pušten sve dok ne otkrije lokacije istih i ne bude u znatnoj meri sarađivao za tužilaštvom.

* * *

Dragi cenjeni lideri,

17. juna 2019., Vlastimir Ðorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Republike Srbije i šef Službe državne bezbednosti ministarstva unutrašnjih poslova, steći će uslov za uslovni otpust sa izdržavanja kazne za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjenih tokom rata na Kosovu, na koju je osuđen pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Mi, dole potpisani, imamo članove porodice koji se vode kao nestali poslednjih dvadeset godina. Neki od nas imaju članove porodice koji su ubijeni i bačeni u masovne grobnice koje je organizovao Đorđević.

Ðorđević je odgovoran za naš bol. On je najodgovorniji za zataškavanje i tajne operacije vođene pred kraj rata. Tokom suđenja, otkriveno je da je Đorđević insistirao da tela budu spaljena na određenim lokacijama. Kada su zloglasni kamioni-hladnjače bili puni, on je naručivao dodatne. Takođe, naredio je najmanje jednom da kamion bude uništen (u Petrovom Selu). Kao što je Žalbeno veće Međunarodnog krivičnog suda navelo ‘Đorđević je bio prvi i primarni kontakt za oba (regionalna) šefa (koji su sporovodili tajne operacije, zataškavanje zločina).

‘Velikim delom, te operacije bile su njegova ideja i sud ga je proglasio krivim za sve takve operacije i masovne grobnice za koje se znalo u vreme izricanja presude’.

1,654 osobe se još uvek vode kao nestale, od kojih su 1,092 Albanci i 562 Srbi i Romi. Zdrav razum nalaže da postoji još masovnih grobnica.

Mi smo ubeđeni da Ðorđević zna gde su sahranjeni mnogi naši voljeni.

Dok ne otkrije dokaze o tome, ne bi trebalo da bude pušten uslovno na slobodu. ‘Demonstriranje rehabilitacije’ i ‘značajna saradnja’ sa kancelarijom tužioca su od velikog značaja pri donošenju odluke na osnovu Pravila broj 151 Pravilnika o proceduri i dokazima o mehanizmu.

Očajnički smo tražili naše očeve, majke, braću, sestre, sinove i ćerke. Vlastimir Ðorđević nas sprečava da pronađemo svoj mir. Tužilac Bramerc i Kancelarija tužioca preduzeli su brojne korake kako bi potraga za nestalim osobama bila prioritet, te da oni koji su odgovorni za operacije prikrivanja zločina odgovaraju pred nacionalnim institucijama. Kao glavni vođa tih operacija, Ðorđević duguje Kancelariji tužioca punu saradnju u njenim naporima. Uz to, on istinsku punu rehabilitaciju može da demonstrira samo tako što će pomoći da se lociraju ostale masovne grobnice.

Dok se to ne dogodi, Vlastimir Ðorđević ne bi trebalo da bude pušten.”

“Odluku u predmetu Vlastimira Đorđevića, kao i u svakom drugom, donosi predsednik Mehanizma (Rezidencijalnog mehanizma u Hagu prim, red.) na osnovu odredbe člana 26 Statuta Mehanizma za međunarodne krivične sudove”, kaže beogradski advokat Nikola Čukanović.

On objašnjava da odluku predsednik donosi kad se ispune uslovi o prevremenom puštanju na slobodu u skladu sa zakonom države u kojoj osuđenik služi kaznu. Predsednik Mehanizma uz mišljenje Tužilaštva, konsultuje se sa drugim sudijama a može da uzme u obzir i mišljenje žrtava. Važna je i procena da li je osuđenik sarađivao sa Tribunalom tokom procesa.

General Vlastimir Đorđević se nije dobrovoljno predao Haškom tribunali, već je nakon višegodišnjeg bekstva uhapšen 2007. godine (četiri godine posle podizanja haške optužnice) u Crnoj Gori, u Budvi, pod nerazjašnjenim okolnostima.

Inače, vojni i policijski vrh tadašnje Jugoslavije osuđen je pred Haškim tribunalom za najteže ratne zločine na Kosovu, za udruženi zločinački poduhvat.

Prema konačnoj presudi Žalbenog veća Haškog tribunala Nikola Šainović (bivši potpredsednik Vlade Savezne Republike Jugoslavije) osuđen je na 18 godina zatvora, na slobodi je od 2015. godine nakon izdržane dve trećine kazne.

Nebojša Pavković (komandant Treće armije Vojske Jugoslavije) osuđen je na 22 godine zatvora, kaznu izdržava u Finskoj.

General Vladimir Lazarević (tadašnji komandant Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije) osuđen je na 14 godina zatvora, od decembra 2015. je na slobodi nakon odslužene dve trećine kazne zatvora, a Sretenu Lukiću, penzionisanom generalu policije koji je osuđen na 20 godina zatvora, ovog meseca (u maju) 2019. ističe dve trećine kazne koju služi u Poljskoj.

Na 15 godina zatvora osuđen je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić koji je nakon dve trećine izdržane kazne na slobodi od 2013. godine, kada je došavši u Srbiju povukao priznanje za zločine za koje je osuđen.

Milana Milutinovića, koji je 1999. bio predsjednik Srbije, Tribunal je oslobodio optužbi za zločine na Kosovu.

Tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlajko Stoiljković izvršio je samoubistvo 2002. godine.

Slobodan Milošević, bivši predsednik Jugoslavije, pred Haškim tribunalom je za zločine na Kosovu optužen 22. maja 1999. godine i to je bila prva optužnica podignuta protiv jednog aktuelnog šefa države koju je izdao neki Međunarodni sud. Umro tokom suđenja u Haškom tribunalu 2006. godine. Njemu se sudilo i za zločine u BIH i Hrvatskoj.

Haški osuđenici nakon povratka u zemlju praktično uživaju visoko poštovanje. Tako je, na primer, osuđeni ratni zločinac general Lazarević predvodio ove godine "srpski besmrtni puk" na Dan pobede nad fašizmom a dobio je zeleno svetlo da podučava vojnoj veštini, da vaspitava buduće oficire na Vojnoj akademiji.

U Domu Vojske Srbije u Beogradu u aprilu ove godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva odbrane, promovisana je knjiga "Ratni dnevnik komandanta Treće Armije VJ - Treća Armija u zagrljaju Milosrdnog anđela" ratnog zločinca generala Nebojše Pavkovića.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa

Share