Srbija odbija da sudi za zločine protiv čovečnosti iz devedesetih

Fond za humanitarno pravo (FHP) uputio je prigovor Republičkom javnom tužiocu na odluku Tužilaštva za ratne zločine o odbijanju krivične prijave iz februara 2019. godine za zločin protiv čovečnosti koji je počinjen u Moroviću (opština Šid) nad dvojicom vojvođanskih Hrvata.

U oktobru 1991. godine pripadnici Jugoslovenske narodne armije su iz kuće izveli braću Abjanović, nakon čega im se izgubio svaki trag. Kako saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE), pred Fondom su još dva pravna leka-obraćanje Ustavnom sudu i nakon toga Sudu za ljudska prava u Strazburu.

Direktorka pravnog tima FHP Ivana Žanić osporava obrazloženje Tužilaštva koje tvrdi da ne može da sudi za zločin protiv čovečnosti, jer takva odredba nije postojala u domaćem zakonodavstvu u vreme kada je počinjen zločin.

“To krivično delo je bilo predviđeno u brojnim međunarodnim ugovorima koja je SFRJ (Socijalistička Fedreativna Republika Jugoslavija prim.aut.) potpisala a Srbija kao naslednica preuzela. Po Ustavu Srbije, međunarodno pravo se neposredno primenjuje u domaćem pravnom sistemu. Tužilaštvo za ratne zločine je, dakle, obavezno da procesuira krivično delo zločina protiv čovečnosti”, zaključuje Ivana Žanić.

Žanić se poziva i na drugačiji stav Tužilaštva za ratne zločine u slučaju Petera Egnera, pripadnika okupatorskih nacističkih snaga u Drugom svetskom ratu, kome je Srbija nameravala 2010. godine da sudi za genocid nad Jevrejima, iako genocid nije postojao u tadašnjem domaćem zakonodavstvu (Egner, pripadnik nacističkih snaga u međuvremenu je preminuo u SAD-u, pa nije izručen Srbiji i nije mu suđeno).

“Zbog čega su odustali od te prakse kad su u pitanju zločini u 90-im, to je pitanje za Tužiaštvo za ratne zločine”, kaže Žanić.

Inače, u Bosni i Hercegovini se uveliko sudi za zločin protiv čovečnosti.

Činjenica da to krivično delo nije postojalo u domaćem zakonodavstvu u vreme kad je izvršeno nije prepreka, objašnjava za RSE Vlado Adamović, advokat i bivši sudija Vrhovnog suda BiH.

”Nema više spora o tome jer je bivša Jugoslavija bila potpisnica konvencija koje obavezuju za sprečavanje zločina te vrste. Izravnom primenom konvencija se može suditi. Za međunarodno humanitarno pravo je prioritet sprečavanje zločina svih vrsta, pa i tog. Takvi predmeti su već pravomoćno presuđeni i na međunarodnim sudovima i na sudovima Bosne i Hercegovine. To je već usvojena pravna praksa”, kaže Adamović, pozivajući se i na praksu Suda u Hagu.

I Sud za ljudska prava u Strazburu u brojnim presudama sudi po krivičnom delu zločina protiv čovečnosti na prostoru bivše Jugoslavije, dodaje Ivana Žanić.

Podsetimo, u Dosijeu o zločinima nad Hrvatima u Vojvodini Fonda za humanitarno pravo piše da su 23. oktobra 1991. godine u kuću porodice Abjanović u selu Morović u vojvođanskoj opštini Šid, sa dva siva automobile koji su imali registarske oznake JNA, došla četiri uniformisana i naoružana muškarca. Insistirali su da 41-ogodišnji Mate pođe na saslušanje u stanicu policije u Šidu. Rekli su da imaju nalog za saslušanje, ali ga porodici nisu pokazali.

Sa Matom je pošao njegov dve godine stariji brat Ivica. Odvezeni su prema Šidu. Tada su poslednji viđeni. Porodica Abjanović nikada nije dobila službenu informaciju o tome šta se dogodilo sa Matom i Ivicom.

Osim nestanka braće Abjanović, u Dosijeu FHP-a su dokumentovana i ubistva 14 Hrvata u Vojvodini za koja je navedeno da su potvrđena iz više različitih izvora.

Tužilaštvo je odbacilo i krivičnu prijavu za zločin protiv čovečnosti i u slučaju tri člana porodice Matijević koji su 1992. godine odvedeni iz sela Kukujvci, takođe u opštini Šid, čija su tela kasnije pronađena u Hrvatskoj. FHP je podneo krivičnu prijavu protiv NN lica za zločin protiv čovečnosti u oktorbu 2018. godine ali je Tužilaštvo sa istim argumentima odbacilo i tu prijavu.

Vođu Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja je Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova pravosnažno osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja progona, deportacije i prisilnog raseljavanja Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci 1992. godine.

Srbija je 2006. godine u članu 371 Krivičnog zakona uvela krivično delo zločina protiv čovečnosti.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa