Povodom obeležavanja 27. godišnjice zločina u Lovasu

Dana 18. oktobra 2018. godine navršava se dvadeset i sedma godina od zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska), kada je tokom oktobra i novembra 1991. godine ubijeno oko 70 meštana Lovasa, uglavnom hrvatske nacionalnosti. Za ovaj zločin se pred domaćim sudom već više od 10 godina vodi krivični postupak, koji do danas nije pravosnažno okončan. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je nerazumno dugo trajanje ovog postupka kod porodica žrtava stvorilo nepoverenje u institucije Srbije da će im one ikada omogućiti ostvarivanje pravde za patnje koje su preživele.

Naređenjem komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (JNA) Dušana Lončara, JNA je 10. oktobra 1991. godine započela artiljerijski napad na Lovas. U narednih mesec dana, sve do sredine novembra 1991. godine, pripadnici srpskih snaga – uključujući pripadnike civilnih vlasti, teritorijalne odbrane (TO), milicije Tovarnika i dobrovoljačke jedinice „Dušan Silni” – na različitim mestima u selu ubili su oko 70 meštana Lovasa, dok su većinu kuća opljačkali i zapalili. Najmasovni zločin je počinjen 18. oktobra 1991. godine, kada su pripadnici TO i jedinice „Dušan Silni”, koristeći ih kao živi štit, naterali 51 meštanina Lovasa da očiste lokalno polje od mina koje je JNA prethodno postavila. Od eksplozije mina stradalo je oko 20 meštana, dok je većina bila ranjena.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2007. godine podiglo optužnicu protiv 14 lica za ubistvo 69 meštana Lovasa. Danas – 11 godina posle – broj žrtava je smanjen na svega 28, jer su u međuvremenu petorica optuženih preminula. U slučaju kada optuženi preminu, TRZ je u obavezi da precizira optužnicu, u kojoj mora umanjiti broj žrtava čije se ubistvo preminulim optuženima stavljalo na teret.

Nerazumno dugo trajanje prvostepenog postupka u predmetu Lovas je dovelo do toga da su u tom periodu petorica optuženih preminula, a broj žrtava obuhvaćenih optužnicom u značajnom broju je umanjen, čime je veliki broj članova porodica ubijenih ostao uskraćen za pravdu. Iz tog razloga, FHP zahteva od institucija Srbije koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina da odgovornije pristupe procesuiranju ratnih zločina, ispunjavajući svoje zakonske obaveze, čime bi povratili poverenje žrtava u to da je ostvarivanje pravde nakon gotovo tri decenije od završetka sukoba i dalje moguće.