ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

unmictŽalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa danas je izreklo presudu po žalbi koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju.

Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je izreklo osude Vojislavu Šešelj po tačkama 1, 10, i 11 Optužnice za podsticanje deportacije, progona (prisilno raseljavanje) i drugih nečovečnih dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, kao i za to što je počinio delo progona na osnovu kršenja prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti. Konkretno, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što Šešelja nije pozvalo na odgovornost za govor koji je održao u Hrtkovcima, Vojvodina (Srbija), 6. maja 1992. kojim je pozvao na proterivanje nesrpskog stanovništva.

Žalbeno veće je takođe poništilo zaključke Pretresnog veća da nije postojao široko rasprostranjen ili sistematski napad na nesrpsko stanovništvo na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Žalbeno veće je zaključilo da su u sudskom spisu u ovom predmetu postojali brojni dokazi koji potkrepljuju taj zaključak. Ostatak Žalbe Tužilaštva je odbačen.

Žalbeno veće je osudilo Vojislava Šešelja na 10 godina zatvora. Proglašeno je da je kazna odslužena, u svetlu dana koji su Šešelju uračunati u kaznu u skladu s Pravilnikom o postupku i dokazima za vreme koje je proveo u pritvoru tokom suđenja od 24. februara 2003. do 6. novembra 2014.

Pretresno veće III Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju je 31. marta 2016. Vojislava Šešelja oslobodilo krivice za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja. Tokom pretresnog postupka Tužilaštvo je tvrdilo da je Šešelj planirao, naložio, podsticao i počinio te zločine, uključujući i kroz učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, ili da je na druge načine pomagao i podržavao počinjenje tih zločina.

Vojislav Šešelj je imenovan za predsednika Srpske radikalne stranke u februaru 1991. godine, a  u junu 1991. godine izabran je za narodnog poslanika Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovo je druga presuda koju je izrekao Mehanizam. Žalbeni postupci u predmetima protiv Radovana Karadžića i Ratka Mladića i postupak preispitivanja u predmetu protiv Augustina Ngirabatwarea nalaze se pred Žalbenim većem. Ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću odvija se pred Pretresnim većem Mehanizma. Osim toga, Mehanizam nastavlja da izvršava svoje rezidualne pravosudne funkcije u velikom broju predmeta.

Preuzeto sa portala UNMICT

Share