Nevladine organizacije traže od države da zaštiti albansku zajednicu u Srbiji

Nevladine organizacije traže od države da zaštiti albansku zajednicu u Srbiji

ngo_albanciOrganizacije za zaštitu ljudskih prava zahtevaju hitnu i sveobuhvatnu reakciju policije, tužilaštva i sudstva povodom napada na objekte čiji su vlasnici pripadnici albanske nacionalne zajednice. Vlada mora jasno da se odredi po pitanju napada, dok policija, tužilaštvo i sudovi moraju da istraže i procesuiraju incidente koji se dešavaju u različitim gradovima u Srbiji, od Stare Pazove, preko Apatina, Sombora i Novog Sada.

Ovi napadi ne smeju ostati okarakterisani kao izdvojeni incidenti, već se moraju tretirati kao napadi motivisani mržnjom prema određenoj društvenoj grupi. Obaveza je institucija države Srbije da garantuju sigurnost svih građana i njihove imovine bez bilo kakve diskriminacije.

Evidentno je da su napadi na objekte koje drže Albanci u Srbiji motivisani dešavanjima na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija, održanoj 14. oktobra u Beogradu. Nemiri koji su pratili utakmicu predstavljaju ozbiljnu pretnju po opštu sigurnost u društvu, a izostanak adekvatne reakcije državnih organa vodi ka dodatnoj eskalaciji nasilja i mržnje prema Albancima u Srbiji.

Zabrinjavajuće je da Vlada nije osudila izlive mržnje prema Albancima koji su se čuli na stadionu i van njega pre, za vreme i nakon utakmice, kao i da još uvek nema reakcije na incidente u Vojvodini koji su najdirektnija posledica onoga što se dešavalo u vezi sa ovom utakmicom. Činjenica da su se na tribinama sve vreme čuli pozivi na ubistvo Albanaca govori o tome da u Srbiji i dalje vlada netrpeljivost prema albanskoj zajednici, a napadi koji su usledili u poslednja 24 časa dodatno to potvrđuju.

Ovo nije prvi put da albanski lokali budu meta ekstremista. Napadi su se dešavali i ranije i bili su povezani sa političkim tenzijama u vezi sa Kosovom, kada su mete besa srpskih nacionalista bile albanske pekare, poslastičarnice i kafići, kao i džamije u Beogradu i Nišu. Ovakvi slučajevi su uglavnom prolazili bez sudskog procesa, njihovi vinovnici ostajali nekažnjeni, a javnosti nije poslata jasna poruka o težini krivičnih dela koje pomenuti napadi predstavljaju.

Podsećamo da su u našoj neposrednoj prošlosti napadi na kuće, trgovačke i druge objekte pripadnika jedne manjinske grupe prethodili etničkom čišćenju i genocidu, zbog čega je na državnim institutcijama još veća odgovornost da spreče dalje širenje govora mržnje i nasilja i tako onemoguće da se istorija ponovi.

Saopštenje potpisuju:

Koalicija za pristup pravdi:

Civil Rights Defenders

Inicijativa mladih za ljudska prava

Centar za unapređivanje pravnih studija

CHRIS – mreža odbora za ljudska prava u Srbiji

Fond za humanitarno pravo

Nezavisno društvo novinara Vojvodine

Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda

Praxis

Nezavisno udruženje novinara Srbije

Žene u crnom

YUCOM – Komitet pravnika za zaštitu ljudskih prava

Helsinški odbor za ljudska prava

Građanske inicijative

Centar za kulturnu dekontaminaciju

Centar za praktičnu politiku

Urban-in

CEAS –Centar za evroatlantske studije

Share