Šta kriju Arkanovi sefovi
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dobilo je sudsku dozvolu za otvaranje sefova Željka Ražnatovica Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde koja je harala po ratištima u Hrvatskoj i BiH. Tužilaštvo očekuje da će možda doći do dragocenih dokumenata vezanih za ratne zločine za koje bi eventualno mogle da se podignu optužnice, a o kojima postoje tragovi u haškim dokumentima koji su prosleđeni domaćem pravosuđu.
Protiv Arkana je podignuta optužnica u Haškom tribunalu za zločin nad nesrpskim stanovnuštvom u Sanskom Mostu 1995. godine, ali mu nije suđeno jer je ubijen 2000. godine.
Tužilaštvo je dobilo hašku dokumentaciju vezanu za slučaj Arkan i analizira ono što je prikupio međunarodni sud. U Hagu su oficiri za vezu koji prikupljaju materijale za otvaranje novih predmeta u Srbiji, u tom kontekstu, kaže zamenik Tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, mogu biti zanimljivi Arkanovi sefovi.
„Čitajući u štampi da postoje neki neotvoreni Arkanovi sefovi, smatrali smo da ćemo možda naći nešto. Mi ne znamo šta se nalazi u sefovima, da li nešto što se može nazvati dokazom ili materijalom, u svakom slučaju to je procesna radnja koja je potpuno logična sa aspekta naše nadležnosti.“
Na pitanje zašto to do sada nije urađeno, Vekarić kaže:
“Pa, zato što nismo znali za sefove. A drugo, tek sad smo dobili materijale iz Haga koje možemo da analiziramo i da formiramo predmete.“
Vekarić je odbio da precizira na koje predmete se odnosi analiza Tužilaštva. Uputio nas je na Hašku optužnicu koja se odnosi na jedan zločin, zločin u Sanskom Mostu, ubistvo 11, pa 65 Bošnjaka između 18 i 75 godina krajem septembra 1995. godine.
Fotografije, dokumenta i snimci
Šta očekuju da se nađe u Akranovim sefovima, koji dokumenti bi bili najdragoceniji, pitali smo čelnike nevladinih organizacija koji se bave suočavanjem sa ratnom prošlošću u regionu.
Mirsad Tokača, direktor Istraživačko dokumentacionog centra u Sarajevu ne veruje da će, ako i bude nađena značajna dokumenta, biti dostupna javnosti ili korišćena na sudu.
„Moja pretpostavka da je najvažnije što bi se tu moglo naći jeste ta njegova veza sa JNA i sa Miloševićevim režimom. Naravno, osim opljačkanih stvari i nekakavih artefakata koje je on po Bosni pokupio na razne načine. Ali, sad je pitanje ko će ući u te dokumente. Nisam siguran da će Vukčević sve što nađe pokazati i da će biti dostupno javnosti. Tolike su godine prošle, toliki se zločinci šetaju po Srbiji”, kaže Tokača.
Zoran Pusić predsednik Građanskog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj kaže najpre da bi voleo da se pronađu dokumenta o tome ko je počinio zločin u Dalju za koji je jedan nevin čovek robijao punih devet godina.
„Znam da je čovek koji se zove Dragiša Čančarević ležao devet godina u zatvoru zbog zločina koji su njemu pripisali, a sa kojim on nema nikakve veze, a po svemu sudeći su ga Arkanovci u istočnoj Slavoniji počinili, pobili neke ljude u zatvoru u Dalju. Druga stvar koja je, mislim, svima interesantna, jeste da je Arkan ovde u Hrvatskoj pred sam početak rata uhvaćen i onda je na intervenciju iz Beograda pušten. Očito je on imao veze negde pri samom vrhu, da li JNA ili nekih obaveštajnih službi, neke dobre veze koje su se nastavile i kasnije kada je Arkan bio duboko umočen u zločine i u BiH i u istočnoj Slavoniji“, kaže Pusić.
Sandra Orlović, direktorka beogradskog Fonda za humanitarno pravo nije veliki optimista da će se naći najvažniji dokumenti jer postoji realna sumnja da su neke stvari pohranjene u inostranstvu. Ona kaže da ni zločini za koje postoje dokazi, kao što je čuvena fotografija Rona Haviva iz Bijeljine na kojoj Arkanovac gazi čizmom mrtvu ženu na pločniku, nisu procesuirani, taj Arkanovac je pušten iz pritvora i danas se slobodno šeta Beogradom.
„Takođe bi se moglo očekivati dokazi o nekim počinjenim zločinima, recimo u vidu fotografija ili video snimaka. Setimo se onog snimka pogubljena Bošnjaka koje su počinili Škorpioni. Ali, ono što bi bilo najvrednije, su dokazi koji ukazuju na, ne samo formalnu povezanost Srpske dobrovoljačke garde sa Državnom bezbednošću Srbije, što je na neki način i dokazano pred Haškim tribunalom, već i da se u nekim dokumentima možda mogu pronaći informacije i dokazi da je DB naređivala određene zločine koje je Srpska dobrovoljačka garda izvršila u BiH i Hrvatskoj.“
Na kraju podatak da ni jedan pripadnik Arkanovih jedinica, iako se zna da su sejale smrt po bosanskim i hrvatskim ratištima – u Bijeljini i Zvorniku kao i u istočnoj Slavoniji – nije odgovarao ni pred jednim sudom. Nije odgovarao ni za prisilnu nelegalnu mobilizaciju izbeglica po Srbiji i njihovo maltretiranje u vojnom centru u Erdutu, niti za pljačku izbegličke kolone nakon “Oluje” o čemu postoje podaci u Fondu za humanitarno pravo. Ostali su nekažnjeni svi ti zločini, čak i masovna ubistva Bošnjaka u septembru 1995. godine kod Sanskog Mosta za koje je u Hagu prikupljeno dovoljno dokaza da se podigne optužnica, koja je stavljena ad akta nakon Arkanovog ubistva pre punih 14 godina.
