Povodom oslobađajuće presude u postupku protiv Samira Honde
Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22. novembra 2013. godine oslobađajuću presudu Samiru Hondi, optuženom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u logoru Čelebići pored Konjica (Bosna i Hercegovina). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je sud doneo pravilnu odluku jer Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) tokom glavnog pretresa nije ponudilo kredibilne dokaze koji bi ukazivali na odgovornost optuženog za zločine koji su mu stavljeni na teret.
Optužnica protiv Honde koju je zastupao zamenik Tužioca za ratne zločine Milan Petrović, u najvećoj meri se zasnivala na izjavi navodnog oštećenog Zorana Đorđića, bivšeg zatvorenika u logoru Čelebići. Na glavnom pretresu Đorđić je tvrdio da ga je optuženi pretukao u dva navrata, zajedno sa drugim stražarima. Od deset ispitanih svedoka, Đorđićeve tvrdnje delimično je potvrdio samo Boro Mrkajić, bivši zatvorenik logora Čelebići.
Na predlog tužioca, pred sudom je pored Đorđića i Mrkajića ispitano još sedam bivših logoraša, koji su prema navodima optužnice bili prisutni kada je Hondo tukao Đorđića. Niko od njih nije video okrivljenog da učestvuje u premlaćivanju oštećenog Zorana Đorđića, niti drugih zatvorenika. Tri svedoka su potvrdila odbranu Honde da ga Zoran Đorđić lažno tereti jer ga je Hondo prijavio zbog iznude novca, te da je u nekoliko navrata izgovorio da ga Hondo nije tukao, ali da zna da njegova sestra ima novca i da će joj reći da joj je brat tukao logoraše kako bi uzeo novac. Oni su tvrdili i da se Đorđić lažno predstavljao kao predstavnik bivših logoraša u Americi i Kanadi, i u tom svojstvu uzimao novac od ljudi u BiH. Dva svedoka su izjavila da ne prepoznaju okrivljenog.
Sudsko veće kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić Garotić nije poklonilo veru glavnom svedoku optužbe, oštećenom Đorđiću, navodeći da je on kompromitovan, jer se protiv njega u BiH vodi postupak za iznudu. Sud nije prihvatio ni iskaz svedoka Bore Mrkajića, ocenivši ga kao nepouzdan, jer je samo on video Hondu od 17 žrtava koje su bile prisutne kada je Hondo navodno tukao Đorđića.
Sudija Garotić je pri izricanju presude rekla da sud saoseća sa žrtvama, ali da to nije osnov za donošenje osuđujuće presude u ovom predmetu.
O zločinima u logoru Čelebići vođeni su postupci pred Haškim tribunalom kao i pred Državnim sudom BiH, tokom kojih su ispitani brojni svedoci, ali nijedan od njih nije teretio Samira Hondu.
Odlike postupka i optužnice protiv Honde su odsustvo dokaza TRZ i nekredibilnost jedinog oštećenog koji je svedočio u ovom predmetu. Podizanje očigledno neutemeljenih optužnica, kao u slučaju Samira Honde i Marka Kashnjetija, ukazuje da pri optuživanju za ratne zločine u Srbiji u nekim slučjevima presudnu ulogu imaju motivi i razlozi koji nisu pravne prirode.
Činjenice
TRZ je podiglo optužnicu protiv Samira Honde 17. maja 2013. godine, kojom mu se stavlja na teret da je u više navrata, kao čuvar u logoru Čelebići, u periodu jun-avgust 1992. godine, tukao zatočene civile raznim predmetima i nogama na kojima je imao vojničke čizme i tako im nanosio brojne telesne povrede, te da je učestvovao u mučenju civila tako što ih je zajedno sa drugim stražarima zatvarao u šaht u kojem nije bilo dovoljno vazduha i držao ih u istom približno 24 časa.
Suđenje je započeto 11. septembra 2013. godine i okončano nakon devet dana suđenja. Ispitano je ukupno deset svedoka.
Samir Hondo je uhapšen 20. marta 2013. godine na graničnom prelazu Badovinci.
Ovde možete videti celokupne transkripte sa suđenja Samiru Hondi.
