E-Novine: O kandidaturi i zločinu

Izvor: E-Novine

Sonja Biserko: Srbija je centralna država koja usporava ceo region, što ne znači da Evropska unija može da stavlja sve prepreke. Mladić se drži kao instrument usporavanja Srbije u približavanju Srbije kandidaturi za EU, kao poruka da nećemo tamo * Nataša Kandić: Nije učinjeno ništa na priznavanju zločina genocida i to ostaje otvoreno pitanje. Nema nikakvog izvinjenja, to je ostalo otvoreno pitanje i bez toga ništa neće imati važnost

Nekoliko nevladinih organizacija iz Srbije pozvalo je u utorak Evropsku uniju da „zbog novih međunarodnih okolnosti preispita situaciju u Srbiji i regionu i usvoji novi pristup strategiji za zapadni Balkan”. U pismu nevladinih organizacija svim vladama članica EU, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji i ambasadama članica EU u Beogradu naglašava se da je „konstantno odlaganje statusa kanidadata za EU za zemlje zapadnog Balkana – BiH, Srbiju i Kosovo pre svega – kontraproduktivno jer podriva inače njihov slab demokratski potencijal”.

Na pitanje e-Novinada li je reč o drastičnoj promeni stava nekih nevladinih organizacija, koje su se ranije zalagale za što snažniji pritisak prema vlastima u Srbiji kao jedini načinu da se promeni odnos prema evropskim integracijama, Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, kaže da „takvi pritisci nisu urodili plodom”, te da „čovek koji živi u ovakvoj zemlji mora da sagledava kontekst u kojem živi, jer Srbija užasno kasni i usporava susedne zemlje, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Makedoniju”.

„Srbija je centralna država koja usporava ceo region, što ne znači da Evropska unija može da stavlja sve prepreke, kako bi odložila proširenje svoje zajednice zato što ima neke svoje probleme. Mislim da su to razmišljanja kratkog daha, jer prvi put je ceo Balkan u interesnoj sferi Evrope, što se vidi i po članstvu u NATO i približavanju EU. I bolje je i za Srbiju i za region da Srbija bude uključena u sve te procese”, ističe sagovornica e-Novina.

Ona naglašava da vlast u Srbiji ne reaguje na pritiske, „a koristi se činjenica da Ratko Mladić nije isporučen, kako bi se zaustavilo kretanje Srbije ka EU”. „To je u skladu sa politikom neutralnosti koju je uveo Vojislav Koštunica pre dve godine, kada je Vladimir Putin izašao sa novom platformom, come back Rusije preko energetskog potencijala. Radovan Karadžić je predat Hagu, a odgovara za genocid u Srebrenici, za šta je optužen i Ratko Mladić. Ima, dakle, tu još ljudi preko kojih može da se dokaže učešće Srbije u tom zločinu. Mladić se, znači, drži kao instrument usporavanja Srbije u približavanju Srbije kandidaturi za EU. Kao što je vlast smenila načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša da bi usporila proces reformi u Vojsci. Sve poruke koje dobijamo preko Vuka Jeremića i Borisa Tadića, da nećemo moći da ispunimo sve obaveze (Jeremić je rekao da mi, eto, sarađujemo sa NATO koliko je naša mera) – poruka su da mi nećemo tamo”, kaže Sonja Bisreko.

Prema njenoj oceni, „sadašnja politička klasa vrlo mnogo radi na relativizaciji i poricanju ratnih zločina, što se, pre svega, vidi na Srebrenici, dizanju spomenika u Bratuncu, izdavanjem brojnih knjiga i to je vrlo intenzivan proces”.
„Bitno je Srbiju vezati za Evropu i region, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo, Srbiji je potrebna čvršća podrška kako bi se stabilizovale institucije da se društvo mobiliše u ovoj krizi”, ističe predsedsednica HO. Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo koji nije potpisao pismo vladama država EU, naglašava da je „jedino ispravno od Srbije, što je u njenom interesu, zahtevati da ispuni obaveze koje proistuiču iz presude Međunarodnog suda pravde i hapšenje haških optuženika”.

„Nije učinjeno ništa na priznavanju zločina genocida i to ostaje otvoreno pitanje. Nema nikakvog izvinjenja, to je ostalo otvoreno pitanje i bez toga ništa neće imati važnost. Dok se ne pokaže da Srbija preuzima odgovornost za zločine genocida koje je počinila u vreme Miloševića”, kaže Nataša Kadić. Ona naglašava da „nema prečeg posla za Srbiju od hapšenja optuženih za genocid i zločine proziv čovečnosti”.

„To bi za Srbiju bio najsigurniji i najdelotvorniji pristup deblokadi pokušaja da se pridruži Evropskoj uniji”, kaže Nataša Kandić. Sagovornica Danasa ističe da organizacije koje se zalažu za poštovanje ljudskih prava „ne mogu davati savete sa pozicije i u ime političkog pragmatizma i realnosti. Nema drugog okvira osim vladavine prava i ljudskih prava, nema drugih prioriteta. Treba insistirati da Srbija ispuni obaveze koja proističu iz presude Međunarodnog suda pravde”, zaključuje Nataša Kandić.