Suđenje u slučaju Koranski most

FHP Beograd, Osijecki Centar, IDC Sarajevo – Optuženi: Mihajlo Hrastov, pripadnik MUP Republike Hrvatske

Sud: Županijski sud u Karlovcu, Republika Hrvatska

Krivično deli: protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja, član 124 Osnovnog krivičnog zakona Republike Hrvatske

Sudsko veće: sudija Marijan Janjac(predsedavajući), sudije Josip Perković i Deniz Pancirov – Parcen(članovi veća)

Županijsko državno odvjetništvo: Ljubica Fiškuš – Šumonja

Punomoćnici: advokati Luka Šušak i Dražen Plavec

Branioci: Igor Meznarić i Krešimir Vilajtović

Optužnica: KT – 48/91

Broj predmeta: K – 7 /03 

Optužnica

Prema navodima optužnice, Mihajlo Hrastov, pripadnik MUP-a Republike Hrvatske, je 21. septembra 1991. godine hicima iz automatske puške ubio 13 rezervista JNA na Koranskom mostu u Karlovcu i time počinio krivično delo protivpravno ubijanje i ranjavanje neprijatelja iz člana 124 Osnovnog krivičnog zakona Republike Hrvatske. Do danas su održana dva suđenja Mihajlu Hrastovu pred Županijskim sudom u Karlovcu i oba puta doneta je oslobađajuća presuda uz obrazloženje da je optuženi pucao u nužnoj odbrani. Međutim, Vrhovni sud Republike Hrvatske je oba puta ukinuo oslobađajuću presudu. Druga oslobađajuća presuda je ukinuta rešenjem Vrhovnog suda od 9. marta 2004. godine, a predmet je vraćen prvostepenom sudu. Optužnicom nije obuhvaćen kao oštećeni Svetozar Šarac, jedan od preživelih rezrevista JNA sa Koranskog mosta, iako postoje dokazi koji ukazuju da je on ranjen prilikom izvršenja zločina. Optuženi Hrastov, koji je i dalje zaposlen u MUP Republike Hrvatske, se i na ovom, trećem ponovljenom suđenju, brani sa slobode.

20. septembar 2004. godine

Treće ponovljeno suđenje Mihajlu Hratstovu započelo je 20. septembra 2004. godine pred sudskim većem Županijskog suda u Karlovcu, kojim predsedava sudija Marijan Janjac. Pozivu da se pojave u svojstvu svedoka odazvali su se Željko Pereško i Josip Ribar, dok se nisu odazvali Goran Čerkez i Darko Grujić. Svedoci su potom upozoreni na svoje obaveze i prava prilikom davanja iskaza u skladu sa članovima 234, 236 i 238 ZKP-a Republike Hrvatske.

Tužilac Ljubica Fiškuš – Šumonja pročitala je optužnicu protiv Mihajla Hrastova, koji je izjavio da je optužnicu primio i razumeo. Okrivljeni Hrastov dodao je da se ne oseća krivim, ali da ne želi da odmah iznese svoju odbranu, već će to učiniti na kraju dokaznog postupka.

Punomoćnik oštećenih, advokat Luka Šušak koji zastupa i Svetozara Šarca koji je svedočio na prethodnom suđenju je pre saslušanja prvog svedoka zatražio da se iz sudskih spisa izdvoji nalaz i mišljenje veštaka balističara Damira Čatipovića. Po rečima advokata Šuška na nalazu i mišljenju veštaka Čatipovića ne može se zasnivati presuda, s obzirom da je prilikom njegovog angažovanja prekršena odredba člana 250 stav 1 i 2 ZKP-a, pošto je isti zaposlen u policiji kao i okrivljeni. Advokat Šušak istakao je da je Šarac izostavljen na osnovu ovog veštačenja iz činjeničnog stanja, iako je bio ranjen na Koranskom mostu kada je izvršen ovaj zločin.  Advokat Šušak istakao je da su državni odvjetnik Mladen Bajić i predsednik Vrhovnog suda Hrvatske Ivica Crnić upoznati sa činjenicom da se ova odredba ZKP-a krši u ovom, a i u ostalim slučajevima, kao i da je ova optužnica stvorena sa naznačenim manjkavostima. Napomenuo je da se balističko veštačenje oslanja na medicinsko veštačenje koje je takođe sprovedeno na štetu Šarca i da Šarac nije zadobio povrede od eksplozivnog sredstva, već od pucnja iz vatrenog oružja. U prilog svojoj tvrdnji, advokat Šušak podneo je sudu nalaz veštaka iz Slovenije u odnosu na Svetozara Šarca koji to potvrđuje i zatražio da se prekine suđenje i dopuni optužnica kako bi njome kao oštećeni bio obuhvaćen i Svetozar Šarac. Advokat je dodao da Šarac uopšte nije pregledan i da treba da se izvrši medicinsko veštačenje. Tužilac  Fiškuš – Šumonja i branioci okrivljenog Hrastova su se usprotivili ovom predlogu i istakli da nema potrebe da se uzima u obzir medicinsko veštačenje iz Slovenije.  Nakon toga sudsko veće je donelo rešenje kojim je odbilo predloge punomoćnika oštećenih Luke Šuška, da bi se potom prešlo na ispitivanje svedoka.

Svedok Željko Pereško je izjavio da ostaje pri svom ranijem iskazu i da se zbog proteka vremena ne može setiti detalja. Perešeko je u vreme događaja na koji se odnosi optužnica obavljao dužnost komandanta II voda specijalne jedinice MUP-a. Po njegovim rečima toga dana, 21. septembra 1991. godine dobili su naredbu da zaustave neprijateljske formacije, razoružaju ih i odvedu u policijsku stanicu. Kada su došli na most zatekli su dva vojna vozila sa druge strane i dok su trajali pregovori o predaji, do nogometnog stadiona su stigla dva neprijateljska tenka iz pravca Logorišta. Pereško je istakao da su prvu grupu zarobljenika razoružali bez problema, a pretres je obavljan  površno i brzo. Po njegovim rečima, kod neprijateljskih vojnika pronađene su bombe i noževi. Pereško je istakao da je on učestvovao u sprovođenju prve grupe zarobljenika, dok su drugu grupu sprovodili kolege koje su imale fantomke.  Za svo vreme pregovora, koji su po rečima svedoka bili dugi, naporni i trajali oko četiri sata, neprijateljski komandant Mile Peurača je u ruci držao bombu sa izvađenim osiguračem, a na jednom od vozila je u pripadnike hrvatske policije bio uperen mitraljez. Pereško je istakao da je u jednom trenutku sa druge strane mosta začuo pucnjavu i povike, a kada je otišao tamo video je neprijateljske vojnike koji leže na mostu.

Na pitanje punomoćnika oštećenih Luke Šuška od koga su dobili naredbu da odu na Koranski most, svedok je odgovorio da je naređenje stiglo od pomoćnika načelnika štaba policije u Karlovcu. Na dodatno pitanje Šuška da li je načelnik bio obavešten o tome šta se dogodilo na Koranskom mostu, svedok je odgovorio da nije. Na pitanje branioca okrivljenog Hrastova, advokata Krešimira Vilajtovića, da li je u prvoj grupi vojnika neko povređen, svedok je odgovorio da nije.

Pitanje punomoćnika oštećenih Luke Šuška, da li je svedok imao utisak da su rezervisti JNA izgledali prestrašeno, izazvalo je smeh u sali, a svedok je odgovorio da mu nije tako izgledalo i da bi najbolje bilo da to pita njih.

Svedok Josip Ribar, bivši pripadnik specijalne jedinice MUP-a, je u svedočenju takođe istakao da je 21. septembra 1991. godine učestvovao u akciji sprečavanja ulaska neprijateljske vojske u Karlovac. Njegov zadatak je bio da sa zoljom pređe most i zaustavi tenkove. Po njegovim rečima, pucalo se sa svih strana, padale su granate, a iz grada su delovali snajperi. Svedok se vratio na most gde su bila tri ili četiri zarobljena vojnika, nekoliko gardista i pripadnika civilne zaštite. Svedok je dodao da su zarobljene vojnike prebacili u policijsku stanicu i da se više nije vraćao na most.

Svedok je na pitanje punomoćnika Luke Šuška odgovorio da su dobili usmenu naredbu da odu na Koranski most, ali se ne seća kada, pošto je bio u pitanju napad na Karlovac. Ribar je dodao da je bila noć kada se sve ovo dešavalo na mostu i da je on kao i njegove kolege imao fantomke.

Nakon saslušanja Josipa Ribara pročitani su iskazi sedamnaestoro svedoka sa prethodnog suđenja, dok je uz saglasnost stranaka u postupku sudsko veće odlučilo da se neposredno saslušaju svedoci Goran Čerkez i Rudolf Brlečić. Pored toga pročitani su i dopis zavoda za sudsku medicinu i kriminalističko veštačenje od 22. septembra 1991. godine, dopis o utvrđivanju identiteta poginulih dostavljen od PU Karlovac 23. septembra 1991. godine, uvid u medicinsku dokumentaciju Svetozara Šarca i Dušana Mrkića, nalaz veštaka za monodaktiloskopiju PU Zagreb od 24. septembra 1991. godine, zapisnici o obdukciji, zapisnik o veštačenju Centra za kriminalističko veštačenje MUP-a Republike Hrvatske od 24. septembra 1991. godine, novi dopunski nalaz balističara Damira Tomašeka i izveštaj «pukovnika Bore Ercegovca».

Punomoćnik oštećenih Luka Šušak predložio je da se nalaz i mišljenje veštaka balističara Damira Tomašeka izdvoji iz spisa pošto su nestručni i  baziraju se na mišljenju i nalazu dr. Škavića. Šušak je ponovo naglasio da Šarac nije ranjen od eksplozivne naparave, već od metka iz vatrenog oružja. Tužilac  Fiškuš – Šumonja je reagovala i istakla  da je ovaj predlog bespredmetan, pošto je punomoćnik oštećenih još 11. novembra 2002. godine obavešten od tadašnjeg zamenika Županijskog držanog odvjetnika Grge Peršina o razlozima zbog kojih Svetozar Šarac ne može biti uvršten u optužnicu kao jedan od oštećenih.

Nakon što je punomoćnik Šušak zatražio da pročita član 250 ZKP-a RH, branioci okrivljenog Hrastova su napustili sudnicu u znak protesta i vratili se kada je sudsko veće trebalo da donese rešenje o Šuškovom predlogu.

Sudsko veće je donelo rešenje kojim je odbijen predlog punomoćnika oštećenih, a potom i rešenje kojom je glavni pretres prekinut i odložen za 22. septembar 2004. godine sa početkom u 9 časova.

22. septembar 2004. godine

Suđenje Mihajlu Hrastovu nastavljeno je 22. septembra 2004. godine sa početkom u 9 časova pred sudskim većem Županijskog suda u Karlovcu. Pozivu suda da se pojave u svojstvu svedoka odazvali su se doktor Zlatko Grkačić, Joso Vuković i veštak Damir Tomašek. S obzirom da je sudsko veće izdalo nalog za prisilno dovođenje svedoka Gorana Čerkeza, pošto se nije odazvao pozivu za svedočenje 20. septembra 2004. godine, na suđenju se pojavila njegova supruga Irena Čerkez koja je rekla da se Goran Čerkez nalazi u Holandiji gde radi i da nema informacije o tome u kom se gradu nalazi.

Sudija Janjac je upitao Irenu Čerkez da li ima ideju kako bi sud mogao stupiti u kontakt sa njenim suprugom i zamolio je da pokuša da pribavi njegovu adresu. Pre nego što se započelo sa saslušanjem svedoka, punomoćnik oštećenih Luka Šušak je istakao da ima saznanja da Svetozar Šarac nije dobio poziv da svedoči 23. septembra 2004. godine, da je lošeg zdravstvenog stanja, ali da ipak postoji mogućnost da će svedočiti. Šušak je takođe izneo primedbu da je u zapisniku sa suđenja od 20. septembra 2004. godine u četvrtom pasusu pogrešno uneto kako je on rekao da je glavnom državnom odvjetniku Mladenu Bajiću i predsedniku Vrhovnog suda Ivici Crniću poznato da je u ovom slučaju prekršen član 250 ZKP-a, s obzirom da su njegove reči bile da su oni upoznati sa praksom iz velikog broja slučajeva da se krši član 250 ZKP-a.

Na početku saslušanja doktora Zlatka Grkačića, sudija Janjac je konstatovao da je ovaj svedok dao iskaz na prethodnom suđenju. Doktor Grkačić je istakao da ostaje pri iskazu koji je dao ranije. Po njegovim rečima, on je bio direktor karlovačke bolnice tokom 1991. i 1992. godine, kada je u njoj boravilo1800 ranjenika, pa je morao organizovati transport u druge bolnice. Na predlog šefa hirurgije, nakon što je dobio popis pacijenata, organizovao je prevoz ranjenika u Zagreb, Varaždin i  Čakovec. Grkačić je istakao da nema saznanja o operativnom zahvatu, niti o povredama svedoka Šarca. Na pitanje tužioca da li pamti prezime Šarac, svedok je odgovorio da ne pamti, pošto je u bolnici bilo 1800 ranjenika. Tužiteljica je potom upitala svedoka da li se seća da se radilo o ranjenicima sa mosta na Korani, a svedok je odgovorio da se seća da je bilo govora da se radi o njima, ali nije otišao da pogleda ranjenike.

Sudija Janjac je na početku saslušanja svedoka Josa Vukovića konstatovao da je Vuković dao iskaz na prethodnom suđenju i upitao ga čega se seća u vezi predmeta rasprave. Iako je istakao da je od tog događaja proteklo puno vremena, Vuković se odlučio da ispriča šta mu je poznato. Po njegovim rečima, on se nalazio u prostorijama Karlovačke policije, gde je bio na večeri negde oko 19, 20 sati kada je video neko komešanje pošto se čulo da vojska i “četnici” napadaju. Pošto je bio vozač uzeo je vozilo Pitzgauer i otišao sa kolegama do mosta. Kada su stigli do mosta parkirali su se sa leve strane i on je zauzeo poziciju s desne strane mosta u malom rovu. Po rečima Vukovića, njegove kolege i on su imale dugo i kratko naoružanje. Pošto je pucnjava bila jaka i pošto su granate padale na cestu, Vuković je sišao ispod mosta gde se sakrio pored čamca i hrpe smeća. Svedok je istakao da je bio uplašen pucanjem i granatama i da ne zna koliko se vremenski skrivao ispod mosta. Nakon što se pucnjava stišala izašao je i video da dolazi kamion “Tamić”. Vuković je istakao da su tu bili i leševi, koje je on zajedno sa ostalim policajcima  stavljao u kamion. Kada ga je sudija Janjac upitao čiji su to bili  leševi, svedok je izjavio da su to bili leševi “četnika”. Po njegovim rečima, iz džepova ubijenih osoba koje su stavljali u kamion ispadali su novčanici, sitni novci, kokarde, upaljači, bombe, cigarete itd. Nakon što su završili sa ubacivanjem leševa u kamion, svedok se vratio svojim vozilom u policijsku stanicu.

Na pitanje tužioca da li zna koliko je bilo leševa, svedok je odgovorio da ih nije brojao, niti se seća ko je dao naredbu da se leševi utovaruju u kamion. Prilikom ispitivanja od strane tužioca Vuković je rekao da ispod mosta nije mogao razaznati pucnjavu, pošto se pucalo sa svih strana. On je dodao  da su leševi bili malo dalje od kamiona, odnosno na sredini mosta, pa su ih policajci vukli prema kamionu. Vuković je naglasio  da je siguran da leševi nisu bili grupisani, ali da ne zna da li su bila razbacani “po dužini i širini”. Po Vukovićevim rečima, njemu nije poznato ko je vozio kamion, niti u čijem je vlasništvu bio kamion, ali je siguran da nije bio u vlasništvu MUP-a RH, pošto u to vreme MUP nije imao takva vozila.

Prilikom ispitivanja od strane punomoćnika oštećenih Luke Šuška, Vuković je rekao da je sa Rakovca (gradska četvrt Karlovca, nasuprot mostu na Korani) “padalo sa svih strana, kao kiša, iz svakakvog naoružanja”. Na posebno pitanje  Šuška da li mu je poznato da je neko od hrvatskih vojnika poginuo na Koranskom mostu, svedok je odgovorio da ne zna. Vuković je naglasio da mu nije poznato da je neko prilikom pucnjave na mostu skočio u reku i da je video da su snajperisti  pucali iz pravca Rakovca iz stambenih zgrada. Na kraju, na pitanje punomoćnika oštećenih svedok je odgovorio da njemu nije poznato da je postojala radio veza između karlovačke policijske uprave i policajaca na Koranskom mostu, a da je on lično nije imao.

Pretres je nastavljen saslušanjem veštaka balističke struke inžinjera Damira Tomašeka, koji je ostao pri nalazu i mišljenju  koji je dao po zahtevu suda. Na pitanje tužioca da li je proučio nalaz i mišljenje ranijeg veštaka Čatipovića, Tomašek je odgovorio da jeste. Na pitanje tužioca da li postoji mogućnost da se pri udaru u tvrdu podlogu rasprši streljivo, koje je koristio okrivljeni Hrastov (oružje marke ULTIMAX), veštak je odgovorio potvrdno i dodao da povrede koje mogu nastati od tih krhotina zavise od toga gde je telo pogođeno i kakvog su oblika krhotine, a da o vrstama povreda može više reći veštak medicinske struke.

Punomoćnici oštećenih su stavili prigovor na veštačenje inžinjera Tomašeka, pošto je zaposlen pri Zavodu za kriminalistička veštačenja MUP-a RH, a okrivljeni Hrastov je takođe zaposlen u MUP-u.

Na pitanje  branioca Vilajtovića veštak je odgovorio da i ljudska kost predstavlja tvrdu površinu i dodao da se zrno pri udarcu u kost može raspršiti. Tomašek se ogradio da je na slici video dno jedne čaure i da je veštačio samo jedno zrno, dok je ostala zrna veštačio inžinjer Čatipović. Tomašek je na kraju svedočenja istakao da prema onome što je video u kritičnom događaju nije korišćen pištolj, niti se u nalazu veštaka Čatipovića spominje pištolj. Pored toga Tomašek je naglasio da bi mu bilo mnogo lakše odgovarati na pitanja kada bi bio na licu mesta nakon obavljene rekonstrukcije.

Nakon završetka saslušanja veštaka Tomašeka, sudija Janjac je najavio da će se suđenje nastaviti 23. septembra 2004. godine u 9,00 časova, kada bi trebalo saslušati svedoke Šarca i Čerkeza i odlučiti o predlozima punomoćnika oštećenih da se saslušaju svedoci Dušan Mrkić i Branko Mađarac.

23. septembar 2004. godine

Suđenje Mihajlu Hrastovu nastavljeno je 23. septembra sa početkom u 9 časova pred sudskim većem u istom sastavu. Sudija Janjac konstatovao je da suđenju ne prisustvuje punomoćnik oštećenih Luka Šušak i upozorio TV ekipe da snime što žele te da više ne ometaju dalji tok postupka. Nakon toga je konstatovano da svedok Svetozar Šarac nije pristupio sudu, te da dostava poziva nije izvršena iako je poziv poslat diplomatskom poštom. Sudija Janjac istakao je da iskaz Svetozara Šarca postoji u sudskim spisima sa prethodnog suđenja, ali da bilo dobro kada bi se ponovo saslušao pred sudom. Nadalje, sudija Janjac je najavio zakazivanje rekonstrukcije događaja na Koranskom mostu (u međuvremenu je promenjen prethodni izgled mosta), na kojoj moraju biti prisutni svedoci Goran Čerkez i Darko Grujić.

Tužilac Fiškuš – Šumonja predložila je da se saslušaju svedoci Nebojša Jasnić, Dušan Mrkić i Branko Mađarac i naglasila da će ukoliko ne dođu na suđenje odustati od njihovih iskaza. Ona je dodala da postoji kaseta iz koje se “navodno vidi” da su Mađarac i Jasnić bili na mostu, te da će se na taj način moći utvrditi da li je to istina. Tužiteljica se obavezala da u roku od osam dana dostavi sudu adrese ovih svedoka i nakon toga uputi predlog i zahtev za obavljanje rekonstrukcije događaja.

Sudija Janjac obavestio je stranke u postupku da su pripadnici PU Karlovac pristupili sudu deset minuta pre ročišta, i izvestili ga da nisu mogli postupiti po nalogu za dovođenje  Gorana Čerkeza, pošto ga nisu zatekli niti u njegovom domu, niti na mestima gde se uobičajeno kreće.

Branilac okrivljenog Krešimir Vilajtović predložio je da se sasluša kao objektivan svedok Nebojša Jovanović, autor knjige “Idemo na Zagreb”, koji je bio u Karlovcu, borio se u srpskim jedinicama i u knjizi  opisao šta se sve događalo u Karlovcu.

Sudsko veće donelo je rešenje kojim je prihvatilo predloge da se saslušaju svedoci: Dušan Mrkić, Nebojša Jasnić, Branko Mađarac, da se osigura prisustvo svedoka Gorana Čerkeza, sasluša svedok Gruić, svedok Nebojša Jovanović, svedok Rudolf Brlečić, kao i da se ponovo pozove svedok Svetozar Šarac.

Rešenjem je rasprava odložena, a nova će biti zakazana pismenim putem.

        14. mart 2005. godine

Nastavak glavnog pretresa, 14. marta 2005. godine pratili su posmatrači regionalnog tima, posmatrač hrvatskog nacionalnog tima, predstavnik lokalne nevladine organizacije, Odbor za ljudska prava, predstavnici OSCE-a, kao i predstavnici medija.

Na početku, sudija Janjac konstatovao je da su pristupili pozvani svedoci Goran Čerkez, Rudolf Brlečić i Darko Grujić, dok nisu pristupili Nebojša Jasnić i Branko Madžarac. Nebojši Jasniću poziv je uredno dostavljen, dok se poziv upućen Madžarcu vratio sa oznakom «otputovao». Nakon ovoga, branilac optuženog, advokat Vilajtović je izvestio sudsko veće da je Hrastov u petak, 11. marta 2005. godine, smešten na odeljenje neuropsihijatrije radi lečenja. Naime, po rečima Vilajtovića, došlo je do trajne promene sposobnosti optuženog, s prvom dijagnozom reaktivna psihoza. Branilac je dodao da ne može predvideti do kada će trajati lečenje optuženog, a da to ne može reći ni doktorka koja je primila optuženog u bolnicu.

Sudija Janjac obavestio je prisutne da se ročište ne može održati u odsustvu optuženog Hrastova, te da će se rasprave zakazane za 14. i 15. mart 2005. godine odložiti. Dana 15. marta trebalo da svedoči Svetozar Šarac, za koga su bile predviđene mere obezbeđenja. Sudsko veće je potom donelo rešenje o odlaganju rasprave i odlučilo da se «od nadležnog liječnika gdje je zaprimljen u bolnicu okrivljenik, zatraži procjena koliko dugo će eventualno trajati njegovo liječenje».

Punomoćnik oštećenih Luka Šušak, priložio je u spis zdravstveni karton svedoka Svetozara Šarca iz zatvorske bolnice u Zagrebu i predložio da se na sledeću raspravu pozove veštak Josip Škavić. Šušak je istakao da bi Škaviću trebalo dostaviti stručno mišljenje doktora iz Ljubljane o povredama Šarca. Nakon toga, Šušak je predložio da se sprovede balističko veštačenje od strane veštaka vojne struke, pošto su ozlede žrtvama zločina zadate vojnim oružjem. Zadatak balističara bi bio da odgovori na pitanja, da li je 13 rezervista JNA moglo biti pogođeno iz jednog oružja i koliki je snop zrna.

Punomoćnik Šušak je predložio da se pred Sudskim većem prikaže video zapis, koji se prema tvrdnjama bivše zamenice ŽDO u Karlovcu nalazi u sudskom spisu. Navodno, radi se o video zapisu na kojem se vidi da su oštećeni Bižić i Stipić zadobili ozlede nožem. Sudsko veće je donelo odluku da će  o ovim predlozima odlučiti tokom postupka. Takođe, punomoćnik Šušak predložio je da ovaj postupak vodi sudsko veće u čijem će sastavu biti sudije profesionalci koje imaju dugogodišnje iskustvo rada u krivičnim postupcima (što je u skladu sa odredbama Zakona o primjeni Statuta Međunarodnog kaznenog suda i progonu za kaznena djela protiv međunarodnog ratnog i humanitarnog prava). Ovaj predlog, sudija Janjac nije uneo u zapisnik, već je samo prokomentarisao i zamolio punomoćnika da se o tome ne raspravlja.

Zapažanja posmatrača

Postoji veliko interesovanje javnosti za ovo suđenje. Treba ukazati na ponašanje Gorana Čerkeza, koji je trebalo da svedoči. Naime, dok je punomoćnik oštećenih Luka Šušak iznosio predloge, Čerkez je non stop komentarisao. Kada je predloženo saslušanje veštaka, Čerkez i još neka lica iz publike su glasno rekla «valjda bi trebalo dovesti veštake iz Beograda»…

Što se tiče samog postupka, treba napomenuti da sudija Janjac nije zapisnički konstatovao predlog punomoćnika Šuška, da ovaj postupak vodi veće sastavljeno od sudija profesionalaca, sa dugogodišnjim iskustvom i radom u krivičnim postupcima. Po našem mišljenju, ovo predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, pošto se predlog ne može odbiti, a da se pri tom ne to ne konstatuje u zapisniku.

Pored toga, smatramo da je Veće pogrešilo prilikom odlučivanja o traženju procene koliko će trajati lečenje Hrastova. Naime, smatramo da je trebalo tražiti veštačenje trenutnog zdravstvenog stanja Hrastova i njegove trenutne sposobnosti za prisustvovanje i praćenje postupka. Takođe, mislimo da bi veštačenje trebalo da sprovede veštak van bolnice u Karlovcu.

Share