Fond za humanitarno pravo traži istragu za ratne zločine u Antinu

Fond za humanitarno pravo (FHP) traži od Tužilaštva za ratne zločine da pokrene predkrivični postupak u vezi sa počinjenim ratnim zločinima u Antinu u Hrvatskoj, nakon uspostavljanja srpske (JNA) kontrole na teritoriji istočne Slavonije, u avgustu 1991. godine, ukazujući da ima indicija da su te zločine počinili pripadnici dobrovoljačkih jedinica iz Srbije, «šešeljevci» i drugi, među kojima preživeli svedoci spominju i potpredsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.

FHP traži od Tužilaštva za ratne zločine da pokrene istragu i protiv organa bezbednosti i načelnika Uprave za bezbednost bivše JNA za prikrivanje zločina, a protiv komandanata jedinice JNA i dobrovoljačkih jedinica za nečinjenje i propust da počinioce predaju sudskim organima.

To što su gotovo sve institucije Srbije i Vojno-bezbednosna agencija SCG navodno utvrdile da ne poseduju dokumente koji terete ili povezuju Nikolića s ratnim zločinima, još jednom ukazuje na praksu prikrivanja i poricanja zločina koje su počinile srpske snage u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije.

U prilog tome govori činjenica da je državni vrh Srbije deset godina skrivao dokumente o učešću MUP Srbije u pokolju srebreničkih Bošnjaka. Da vojni organi bezbednosti prikrivaju dokaze o krivičnoj odgovornosti državljana SCG za ratne zločine vidljivo je iz sudskih spisa u predmetu «Ovčara», pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu. Prema zapisniku o saslušanju svedoka pukovnika Slavka Tomića, 14. marta 2000. godine, on je 1992. ili 1993. godine obavestio generala Aleksandra Dimitrijevića, tadašnjeg načelnika Uprave za bezbednost o streljanju hrvatskih zarobljenika u Vukovaru u novembru 1991. godine. Opšte poznata činjenica je da je optužnica protiv počinioca podignuta trinaest godina kasnije.

Razloga za ozbiljnu istragu o počinjenim ratnim zločinima u Antinu ima tim pre, što se sam Tomislav Nikolić u više navrata hvalisao svojim ratnim pohodom u Hrvatsku. U intervju nedeljniku NIN (19. jun 2003.) pod naslovom “Ratovao sam srcem” Tomislav Nikolić kaže: “… Svoje četništvo, pripadnost srpskom četništvu dokazivali (smo) za vreme rata izvan teritorije Srbije na onim principima na kojima je četništvo i nastalo. Čim je rat završen i kad su se četnici vratili u Srbiju mi smo zvanično objavili da je raspušten Srpski četnički pokret. Nama nije bilo stalo do četnikovanja po kafanama…” Zbog toga što je u borbama u Slavoniji “ispoljio veliku hrabrost i junaštvo” i “ličnim primerom pokazao kako se brani srpstvo”, predsednik Centralne otadžbinske uprave Srpskog četničkog pokreta Vojislav Šešelj proglasio je Tomislava Nikolića četničkim vojvodom.

Ko govori istinu? Tomislav Nikolić koji je isticao svoje ratne poduhvate čak i sa govornice Skupštine Srbije, ili Tomislav Nikolić koji sada tvrdi da on “igrom slučaja nije ni metak ispalio” (“Kurir”, 15. Jun 2005)?

Ništa manje nije važno da se utvrdi kada je Tomislav Nikolić zaista bio ratištu. On sam i njegova stranka poslednjih dana davali su o tome krajnje kontrodiktorne podatke: Aleksandar Vučić pominje da je Nikolić stigao u Antin 6. decembra, Nikolić tvrdi da je tamo bio dan ranije, dok njegov ratni komandant Srećko Radovanović, inače bivši pripadnik SRS, u izjavi za RFE (22.6.2005.) kaže da je “Tomislav Nikolić bio na slavonskom ratištu već polovinom meseca novembra”. Sam Nikolić nikada nije demantovao navode koji su se više puta ponavljali u medijima, pa čak i u intervjuima koje je davao, da je “bio na slavonskom ratištu četiri meseca”.

Ništa manje konfuzije ne vlada oko toga u kojim je jedinicama bio Tomislav Nikolić. On sam kaže da je bio dobrovoljac “Prve brigade teritorijalne odbrane Slavonije, Baranje i zapadnog Srema” (NIN, 19. 6. 2003), Aleksandar Vučić tvrdi da je Nikolić bio u “okviru JNA”, dok Nikolićev ratni komandant Srećko Radovanović tvrdi, da je “Nikolić bio u sastavu jedinice za specijalna dejstva”.

Sumnju da je Tomislav Nikolić učestvovao u ubistvima civila u Antinu  izneo je poslanik Narodne skupštine Srbije Žarko Korać, rekavši u izjavi za RFE (20. juna 2005.) da će se podaci o onome što se dogodilo u Antinu «pronaći ovih nedelja», kao i šef Biroa za komunikacije u Vladi pokojnog premijera Zorana Đinđića, Beba Popović, u dodatku emisije «Insajder» TV B92 (16.juna 2005). Na kraju, tu su i izjave svedoka: …Tomislav Nikolić, bio je u našem selu sa četnicima kada su počinjena najveća zvjerstva nad našim susjedima”, tvrdi Tadija Mijakić iz Antina u izjavi datoj “Večernjem listu” (18.6.2005)… “Ne mogu ga zaboraviti jer me je on», (tj. Tomislav Nikolić), «zajedno sa zamjenikom četničkog vojvode Slobodana Miljka, natjerao da čistimo minsko polje u sadašnjoj Ulici Matije Gupca. Od pogibije spasio nas je Srbin iz Markušice koji je, dok smo mi ulazili u šipražje, taj prostor prešao traktorskom tanjuračom”, kaže Mijakić o dobu kada je ubijeno 50-ak njegovih meštana u Antinu.

Sve to je više nego dovoljno za pokretanje predkrivičnog postupaka.

 

Share