Nakon presude Ratku Mladiću – Iskoristiti potencijal haških presuda za pomirenje u regionu

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u Hagu 22. novembra 2017. godine izrečena je prvostepena presuda bivšem komandantu Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću, kojom je osuđen na kaznu doživotnog zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da utvrđene činjenice, zaključci o odgovornosti i izvedeni dokazi zaokružuju sudsku istinu o genocidu u Srebrenici i drugim zločinima počinjenim tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Nalazi presude i obimna dokumentacija prikupljena tokom postupka sada predstavljaju dragoceni potencijal za konačno i odlučno prihvatanje sudski utvrđenih činjenica kao ključnog koraka ka pomirenju i suočavanju sa prošlošću.

Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Glavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

Više od godinu dana nakon usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23 (Akcioni plan) odredbe ovog dokumenta koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina sprovode se uglavnom kozmetički, a mnoge predviđene aktivnosti ne sprovode se uopšte. Situacija je ista kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Državni organi zaduženi za implementaciju pomenutih odredbi Akcionog plana i Nacionalne strategije zbog toga neistinito obaveštavaju javnost o svom radu, a civilnom društvu kontinuirano otežavaju pristup relevantnim informacijama i praćenje rada ovih institucija. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takvo ponašanje u suprotnosti sa obavezama iz pristupnih pregovora sa EU, a pokazatelj je i odsustva privrženosti Srbije reformskom procesu, kao i odsustva iskrenog nastojanja da se procesuiranje ratnih zločina učini efikasnijim.

Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.

Da li se suđenja za ratne zločine u Srbiji gase?

U četvrtak 18. maja 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj šesti po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Izveštaj obuhvata analizu 28 predmeta koji su se tokom 2016. godine vodili pred sudovima u Srbiji, situirajući ih u društveno-politički kontekst koji utiče na njihovo procesuiranje.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

U ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Dana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška: Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Viši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.