Činjenice utvrđene u predmetu Perišić predstavljaju polaznu tačku preispitivanja uloge Srbije u ratu u Hrvatskoj i BiH
Momčilo Perišić: “Ratka i druge ne možemo da storniramo – traže izuzetno skupu municiju koju koriste za tučenje ciljeva na zemlji. Zašto? Zato što je veoma efikasna […]” Stenografske beleške sa 17. sednice VSO, održane 10. januara 1994. godine, str. 56
» » » » »
Povodom osuđujuće presude za zločine u Skočiću
Viši sud u Beogradu izrekao je 22.02.2013. godine osuđujuću presudu sedmorici pripadnika paravojne jedinice „Simini četnici“ optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Skočić (opština Zvornik, BiH) i izrekao im kazne zatvora. Zoran Đurđević i Zoran Stojanović osuđeni su na po 20 godina, Zoran Alić i Tomislav Gavrić na po 10 godina, Dragana Đekić i Đorđe Šević na po pet godina a Damir Bogdanović na dve godine zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je suđenje bilo pravično i u skladu sa zakonom, ali da je kazna ispod zakonskog minimuma izrečena Damiru Bogdanoviću neprimerena surovosti zločina u Skočiću. Samo suđenje obeležilo je hrabro svedočenje romske dece koja su preživela zločine u Skočiću.
Reakcije na presudu u predmetu Skočić
Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22.02.2013. godine osuđujuće presude pripadnicima grupe „Simini četnici“ za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u okolini Zvornika.
Presuda se temelji na izvedenim dokazima, ali nije donela pravdu za žrtve
Povodom donošenja oslobađajuće presude Pretresnog veća Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u delimično ponovljenom suđenju u predmetu Haradinaj i dr, Fond za humanitarno pravo (FHP) nalazi da ni prvobitnim a ni delimično ponovljenim suđenjem u ovom predmetu nije zadovoljena pravda za žrtve zločina koji su navedeni u optužnicama. Pored toga, ovaj postupak posebno karakterišu manjkavosti prilikom zaštite svedoka i neprofesionalizam istražitelja prilikom prikupljanja dokaza.
Presuda u slučaju Marka Kashnjetija zasniva se na neubedljivim dokazima
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Vinka Beraha Nikićević, osudilo je 19.11.2012. godine Marka Kashnjetija na dve godine zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da dokazi na kojima je zasnovana osuđujuća presuda sadrže ozbiljne nedostatke i da nisu dovoljni za zaključak o Kashnjetijevoj odgovornosti.
Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.
Oficiri i vojnici VJ osuđeni za ratni zločin na Kosovu
Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.
Prvostepena presuda za ratne zločine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog veća
Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.
Presuda za zločine u Belom Manastiru – nedovršena pravda
Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Dragan Mirković, 19.06.2012. godine, izreklo je osuđujuću presudu četvorici optuženih za ratni zločin počinjen nad hrvatskim civilima na teritoriji opštine Beli Manastir, u periodu od avgusta do kraja 1991. godine. Optuženi Zoran Vukšić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, optuženi Slobodan Strigić na 10 godina, optuženi Branko Hrnjak na 5 godina i optuženi Velimir Bertić na 1 godinu i 6 meseci zatvora.
Slučaj Klečka: Pobedila zakonitost ali ne pravda
Fond za humanitarno pravo Kosovo je objavio analizu sa suđenja “Arben Krasniqi i drugi”, poznat kao “Slučaj Klečka”.
