Svi optuženi se nalaze u pritvoru po rješenju Suda BiH broj: X-KRN-05/25.
Prvooptuženi Stupar Miloš, na pitanje sudije Gebeleina da li je primio i razumio optužnicu, odgovorio je da jeste primio, ali je nije razumio. To je obrazložio time što nije dobio dokaze na kojima se zasniva optužba protiv njega. Njegov branilac je to pojasnio time što nije bio u mogućnosti presnimiti sav materijal i predati ga svome branjeniku koji se nalazi u pritvoru.
Izveštaj sa glavnog pretresa od 21.08.2007. do 08.11.2007.
Fond za humanitarno pravo uputio je premijeru Vojislavu Koštunici zahtev za udaljavanje Milete Novakovića, pripadnika specijalne jedinice Žandarmerije, iz Ministarstva unutrašnjih poslova zbog odgovornosti za povrede osnovnih ljudskih prava u 1994. i 2006. godini.
Vrhovni sud Srbije je 18. maja 2006. potvrdio presudu Okružnog suda u Beogradu, kojom se četvorica pripadnika oružane formacije Osvetnici koja je bila u sastavu Vojske Republike Srpske, osuđuju na višegodišnje kazne zatvora zbog otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz sela Sjeverin u mestu Mioče u Bosni Hercegovini u oktobru 1992. godine. Za ovaj zločin osuđeni su Milan Lukić, Dragutin Dragičević, Oliver Krsmanović i Đorđe Šević.
Fond za humanitarno pravo je 14. aprila 2006. godine podneo krivičnu prijavu Okružnom tužilaštvu u Kraljevu protiv NN počinilaca koji su, u noći 24. marta 1999. godine, pretukli Albance Behrama Gigolaja (Behram Gigollaj) i njegovog sedamnaestogodišnjeg sina Ganija, u Mataruškoj Banji, dok su radili u svojoj pekari. Behram je od posledica prebijanja preminuo tri dana kasnije.
Fond za humanitarno pravo uputio je 3. februara 2006. pismo tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću u kome ga poziva da pokrene istragu protiv nekadašnjeg generala vojske Republike Srpske Svetozara Andrića i bivšeg zamenika ministra unutrašnjih poslova Republike Srpske Tome Kovača zbog osnovane sumnje da su krivično odgovorni za teške povrede Ženevskih konvencija tokom oružanog sukoba u Bosni i Hercegovini.
Fond za humanitarno pravo zatražio je 23. januara 2006. godine od predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice da načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodana Borisavljevića udalji iz MUP-a. Istovremeno, FHP je podneo Tužilaštvu za ratne zločine krivičnu prijavu protiv Borisavljevića zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. janura 1999. do 20. juna 1999. godine počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 24. KZ SRJ.
Fond za humanitarno pravo zatražio je 23. januara 2006. godine od predsednika Vlade Republike Srbije Vojislava Koštunice da načelnika Službe za otkrivanje ratnih zločina Slobodana Borisavljevića udalji iz MUP-a, i podneo Tužilaštvu za ratne zločine protiv Borisavljevića krivičnu prijavu zbog postojanja osnovane sumnje da je u periodu od 1. janura 1999. do 20. juna 1999. godine počinio krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva pomaganjem iz člana 142. stav 1 KZ SRJ u vezi sa članom 24. KZ SRJ.
Priznanje optuženog Ivana Atanasijevića na suđenju 16-orici za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika počinjen u Ovčari [Hrvatska] 20. novembra 1991. godine, pred Većem za ratne zločine u Beogradu je prvo priznanje krivice pred domaćim sudovima. Iako je optuženi priznao krivicu na samom kraju suđenja, to jeste novina koja doprinosi potpunijem utvrđivanju istine.
OPTUŽNICA
BOSNA I HERCEGOVINA
TUŽILAŠTVO – TUŽITELJSTVO BOSNE I HERCEGOVINE
S A R A J E V O
Broj: KT- RZ-2/05
Sarajevo, 28.06.2005.godine