Okrugli sto u organizaciji FHP – Kosovo
Na okruglom stolu, 22. 10.2007. u Prištini/Prishtinë, o primeni zakona govorili su predstavnici Vlade Kosova, Komisije za jezike, službenici skupština opština, predstavnici kancelarija za zajednice, Ombudsmana i pripadnici manjinskih zajednica. Učesnici su prihvatili izveštaj koji je FHP – Kosovo pripremio na osnovu istraživanja primene Zakona o upotrebi službenih jezika.
U periodu od jula do oktobra 2007. godine Fond za humanitarno pravo – Kosovo (FHP – Kosovo) sproveo je istraživanje da li i u kojoj meri lokalne kosovske institucije, Skupština Kosova, Okružni i Opštinski sud u Prištini/Prishtinë, Kosovska agencija za imovinu i Dom zdravlja IV primenjuju Zakon o upotrebi jezika.
Organizacije za ljudska prava iz post-jugoslovenskih zemalja podržavaju inicijativu za osnivanje regionalnog, nezavisnog i zvaničnog tela koje bi se bavilo utvrđivanjem i kazivanjem činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji. Prioritet organizacija za ljudska prava je formiranje koalicije koja će javno zagovarati stvaranje tog tela.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
O tužbi koju je protiv države Crne Gore podnio Fond za humanitarno pravo iz Beograda, a za naknadu štete zbog kršenja ljudskih prava Bošnjaka u Bukovici, razgovarali smo sa advokatom Fonda za humanitrano paravo Sandrom Orlović.
Vesna Bojičić, novinarka Glasa Amerike po peti put je fizički napadnuta na Kosovu, od juna 1999. godine. Prvi put je napadnuta krajem juna 1999. u svom stanu Prištini, nakon ulaska međunardonih snaga na Kosovo, drugi put u aprilu 2000. u zgradi Doma štampe u Prištini, treći put 17.marta 2004. u stanu u Prištini, kada joj je stan zapaljen, četvrti put u februaru 2005. dok je izveštavala o poseti predsednika Srbije Borisa Tadića Kosovu i poslednji put 16.oktobra 2007. u svom stanu u Čaglavici pored Prištine. Pored toga, nebrojano puta verbalno joj je prećeno, telefonom i lično.
Mladi nemaju odgovornost za ono što je počinjeno ali imaju za odnos prema počinjenom — reči jednog od učesnika koje su obeležile diskusiju učesnika konsultacija sa mladima.
U ponedeljak, 22. oktobra navršava 15 godina od otmice i ubistva 16 Bošnjaka iz Sjeverina. Većina počinilaca je još uvek na slobodi, a porodice žrtava, bez pomoći i podrške države, još uvek tragaju za kostima svojih najbližih, istinom o njihovoj sudbini i pravdom.
Izvor: Mondo
Haška dokumentacija oko koje je već počela diplomatska borba na relaciji Banja Luka – Sarajevo, a u koju su se uključile i druge zemlje bivše Jugoslavije, u budućnosti neće biti vraćena ni u jednu od ovih zemalja.
Stvaranje regionalnog javnog konteksta u kojem će se utvrđivati i saopštavati činjenice o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji je uslov prekida sa nasleđem prošlosti i izgradnje demokratske budućnosti.
Stvaranje javnog mnjenja na regionalnom nivou koje podržava utvrđivanje i saopštavanje istine koju govore činjenice je jedini pristup kojim se mogu sprečiti manipulacije žrtvama i ponavljanje zločina u budućnosti.
Izvor: Danas
Jovan Simić
savetnik predsednika Srbije
za pitanja Haškog tribunala
Ne znam da li je takav sporazum potpisan, ali čisto sumnjam. Uostalom, da je potpisan dosad bi neko posle objavljivanja te priče izašao s relevantnim dokazima o postojanju sporazuma. Za sada je sve rekla-kazala. Smatram i da je priča obnovljena, jer smo mi kao narod podložni senzacijama i jedva čekamo takvu priču.