Radikalizacijom srpske političke scene do koje je došlo nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, nekoliko branitelja za ljudska prava i liberalno orijentisanih političara našli su se na udaru. Izvesno je da od 1999. godine, kada su srpske snage, za vreme NATO bombardovanja, organizovale etničko čiščenje kosovskih Albanaca, organizacije i pojedinci koji se bore za ljudska prava u Srbiji nikada nisu bili toliko na meti kao danas.
Martina Topić
U organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, Istraživačko dokumentacionoga centra iz Sarajeva te zagrebačke Documente, u Beogradu je prošloga tjedna održan Treći regionalni forum o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji.
21. veljače 2008
Amnesty International poziva srpske vlasti, a posebno premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića da hitno osude napade usmerene protiv boraca za ljudska prava i pripadnika manjina u zemlji.
Fond za humanitarno pravo (FHP) pomaže post-jugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava kako bi se onemogućilo ponavljanje, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Istraživačko-dokumentacioni centar (IDC) i Documenta, organizuju Treći regionalni forum o mehanizmima za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji (Forum), 11. i 12. februara 2008. godine, u Beogradu.
Fonda za humanitarno pravo (FHP) organizovao je 13. decembra 2007. godine u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) projekciju dokumentarnog filma reditelja Marcela Schüpbach La Liste de Carla/Karlina lista posvećenog radu Carle Del Ponte, glavne tužiteljke Haškog tribunala.
Svesna sam da ja u Srbiji nemam podršku za svoj rad i da u državnim institucijama ima puno onih koji me napadaju da bi odvratili javnu pažnju od svojih nedala u prošlosti. U te, koji bi da prikriju svoje tragove iz prošlosti, spadaju Vojislav Šešelj i njegova ultra-nacionalistička stranka, Srpska radikalna stranka. U Hagu je u decembru 2007. počelo suđenje Vojislavu Šešelju, za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.
Suđenja za ratne zločine odvijaju se pred Većem za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu, koje je osnovano u julu 2003. godine. Pored toga, pred Okružnim sudom u Požarevcu sudi se dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ratni zločin na Kosovu (slučaj Orahovac), Okružni sud u Nišu izrekao je prvostepenu presudu dvojici pripadnika MUP-a Srbije za ubistvo na Kosovu u vreme oružanih sukoba (slučaj Emini), a i u slučaju Pakšec, Okružni sud u Novom Sadu izrekao je prvostepenu presudu za krivična dela ubistvo i silovanje.
Fond za humanitarno pravo pomaže postjugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava kako bi se onemogućilo ponavljanje, utvrdila krivična odgovornost za počinioce i zadovoljila pravda.
Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava pročitala je Apel predsedničkom kandidatu Borisu Tadiću.
”Članstvo u EU jeste jedini put demokratizacije Srbije i njene demokratske budućnosti. Od nas zavisi koliko će taj proces trajati. Budući da zastupamo evropske vrednosti i put modernizacije Srbije, Srbiju kao otvorenu zemlju, kao zemlju u Evropi – zahtevamo jasne poruke predsedničkog kandidata Demokratske stranke, Borisa Tadića u pravcu politike za koju se zalažemo. Sedamdeset odsto građana i građanki se izjašnjava za Evropu i zato predsednički kandidat Tadić ima obavezu da zastupa težnje upravo tih građana i građanki. Nedovoljno jasne poruke Borisa Tadića i njegovi brojni ustupci snagama koje otvoreno istupaju protiv integracije Srbije u Evropu, mogu dovesti do apstinencije upravo onih koji su za evropsku Srbiju. Zbog svega toga tražimo od Borisa Tadića da u poslednjoj nedelji kampanje jasno artikuliše evropski put Srbije i pozove na razgovor sve društvene aktere koji su njegovi prirodni saveznici za taj put, pre svih političke predstavnike, odnosno stranke poput stranaka manjina, LDP i naravno nevladine organizacije. To je najmanje što Tadić kao lider i predsednički kandidat koji očekuje podršku demokratskih snaga, može da uradi upravo zbog ciljeva koje ističe kao prioritete svoje politike. Samo takva jasna politika i precizan plan mogu mobilisati sve proevropske snage i sprečiti povratak Srbije u najteža vremena. Biljana Kovačević – Vučo, Komitet pravnika za ljudska prava, Sonja Biserko, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Nataša Kandić, Fond za humanitarno pravo, Borka Pavićević, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Staša Zajević, Žene u crnom, Miljenko Dereta, Građanske Inicijative, Dinko Gruhonjić, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Andrej Nosov, Inicijativa mladih za ljudska prava”.