MUP da povuče zabranu festivala Mirëdita, dobar dan!

Fond za humanitarno pravo izražava protest protiv naredbe Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije da prekine održavanje festivala “Mirëdita, dobar dan!” i zahteva od ministra Ivice Dačića da hitno opozove odluku i obezbedi mirno održavanje te kulturne manifestacije.

Institucije Republike Srbije su dužne da svojim građanima i svim učesnicima festivala omoguće slobodu izražavanja i kretanja, kao i da garantuju bezbednost tokom održavanja festivala.

Saopštenje povodom izjave Aleksandra Šapića o festivalu Mirëdita, dobar dan

Najoštrije osuđujemo izjavu vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda Aleksandra Šapića, koji je rekao da „Grad Beograd neće davati niti jednu vrstu saglasnosti za održavanje festivala Mirëdita, dobar dan.“

(English) In Serbia, Justice Overruled: 25 Years after NATO Intervention, a Pass for Atrocity Crimes

Sadržaj dostupan na English.

Kakve prepreke imaju novinari koji izveštavaju o suđenjima za ratne zločine na Kosovu

Novinari imaju ključnu ulogu u informisanju javnosti o suđenjima za ratne zločine, istaknuto je na konferenciji „Uloga medija u kreiranju javnog mišljenja o suđenjima za ratne zločine“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo Kosova.

Nenad Golčevski: U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, broj optužnica sve manji

Dugo trajanje suđenja, smanjivanje broja optužnica i veličanje ratnih zločina. To je, po oceni Fonda za humanitarno pravo, sažeti opis postupaka za ratne zločine koji se vode u Srbiji. Tokom nedavne halabuke oko Rezolucije o sećanju na genocid u Srebrenici, u argumentaciji srpskih vlasti, koje su se protivile tom dokumentu, čulo se, pre svega, da su svi postupci za ratne zločine završeni i da je sve već presuđeno na šta su upućeni odmah skrenuli pažnju da to nije tačno. O suđenjima za ratne zločine, sada skoro tri decenije nakon rata, za Dnevnik Tv Nova govorio je Nenad Golčevski, izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo.

U Srbiji suđenja za ratne zločine sve duža, optužnica sve manje

Dugo trajanje suđenja, smanjenje broja optužnica i veličanje ratnih zločinaca.

To je trend koji je u Srbiji nastavljen i u 2023. godini, upozorio je u novom izveštaju nevladin Fond za humanitarno pravo koji prati suđenja za ratne zločine.

“Izveštaj objavljujemo u kontekstu kampanje bez presedana protiv prihvatanja presuda ne jednog, ne dva, nego tri međunarodna suda”, rekao je 29. maja na predstavljanju izveštaja izvršni direktor Fonda Nenad Golčevski.

Tužilaštvo sa sve manje tužbi

BOG, BATINA I ZABORAV

„[…] u Sušici ja sam bio s jedne strane sa oružjem, uniforma; s druge strane bile su žene koje su godina moje majke, bila su djeca, bili su moji drugovi s kojima sam godine provodio u kafeima, sportskim terenima, ljetovanjima.“ – Dragan Nikolić, MKSJ

Pre 32 godine, 31. maja 1992. godine, po naređenju komandata Prve birčanske pešadijske brigade Vojske Republike Srpske, majora Svetozara Andrića, u Vlasenici je formiran logor Sušica, jedan od najozloglašenijih zatočeničkih objekata u istočnoj Bosni. Za četiri meseca koliko je funkcionisao, vojska i policija bosanskih Srba su u logoru Sušica zatočili najmanje 2000 bosanskih Muslimana, pretežno civila – muškaraca, žena, staraca i dece. U logoru je streljano ili je od posledica premlaćivanja preminulo oko 200 zatočenika.

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Tihi šapat prošlosti

Od završetka rata u Bosni i Hercegovini prošlo je skoro 30 godina. Iako nemaju direktna iskustva i sećanja, generacije rođene tokom oružanog sukoba i nakon njega izložene su dubokom i dugotrajnom uticaju rata na članove njihovih porodica i zajednica. Posleratne generacije odrastaju okružene sadržajem kolektivnih trauma bez potpunog razumevanja onoga kroz šta prolaze. One dele traume koje postaju jedno od obeležja njihovog grupnog identiteta, koje se prenose kroz generacije, i koje utiču na kolektivnu svest, vrednosti, ponašanja i međusobne odnose unutar zajednica.

Dosadašnja razmatranja i istraživanja rata i ratnih zločina u Bosni i Hercegovini uglavnom su bila fokusirana na period od 1992. do 1995. godine, pri čemu ne povezuju ulogu transgeneracijskih kolektivnih trauma i radikalizacije posleratnih generacija. Nemogućnost da se prihvate i razumeju zločini iz prošlosti, kako svoje, tako i druge grupe, proizilazi između ostalog i iz neprocesuiranih kolektivnih trauma.

IZVEŠTAJ O SUĐENJIMA ZA RATNE ZLOČINE TOKOM 2023. GODINE

Fond za humanitarno pravo tokom 2023. godine pratio je sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 27 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu. U izveštaju su za sve predmete dati pregled postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.