Poziv na predstavljanje Dosijea „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“

U četvrtak 31. januara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj jedanaesti dosije pod nazivom „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji, u periodu od 1991. do 1995. godine, Srpska radikalna stranka, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, sprovodila je kampanju zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja je uključivala napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistva, ali i proterivanje nekoliko hiljada Hrvata iz Vojvodine.

Kampanja zastrašivanja Hrvata u Vojvodini odvijala se uz znanje i prećutno odobravanje političkih struktura Republike Srbije. Dokazi predstavljeni u ovom Dosijeu pokazuju da su u pojedinim aktima nasilja nad Hrvatima učestvovali i pripadnici Resora Državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Govornice:

• Jovana Kolarić
• Ivana Žanić
• Vesna Abjanović

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Projekti odobreni u okviru poziva „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Civil Rights Defenders (CRD), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Prepoznajući mlade kao ključne aktere u izgradnji trajnog mira na Zapadnom Balkanu, FHP i CRD su početkom novembra 2018. godine raspisali poziv za dostavljanje predloga projekata koji ima za cilj da, kroz finansijsku i stručnu podršku, omogući mladima da u zagovaranju pravde i odgovornosti za nedela iz prošlosti preuzmu aktivniju i predvodničku ulogu. U okviru poziva je odobreno ukupno pet projekata, i to:

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

U četvrtak, 20. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj treći po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Ivana Žanić iz FHP-a je ukazala da prepreku u prikupljanju informacija za pripremu ovog izveštaja predstavlja činjenica da je Radno telo, koje treba da nadzire i izveštava o realizaciji Nacionalne strategije, osnovano sa godinu i po dana zakašnjenja, te da je do sada objavilo ukupno četiri izveštaja, koji zajedno obuhvataju period do septembra 2018. godine. Osim što izveštaji Radnog tela kasne, oni su često konfuzni i teško razumljivi, a neke ocene o realizaciji aktivnosti su paušalne i nelogične.

Autorka izveštaja Višnja Šijačić ukazala je da nalazi FHP-ovog istraživanja u trećem izveštaju pokazuju da za 33 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Dominantno je kašnjenje u implementaciji Strategije, suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, dok se broj nestalih lica ne smanjuje očekivanom dinamikom. Ona je istakla da u periodu koji obuhvata izveštaj, nije bilo nikakvog napretka kada je reč o unapređenju odnosa društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine. Naprotiv – prethodnih nekoliko meseci je zabeležena ekspanzija promovisanja osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, kao i negiranje genocida u Srebrenici.

Studenti iz Švedske u poseti FHP-u

U četvrtak, 13. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) posetili su studenti – članovi Udruženja za spoljnu politiku iz Upsale (Švedska). Ova grupa od 16 mladih u poseti je Balkanu, gde će se susresti sa predstavnicima institucija i organizacija civilnog društva. Zainteresovani su za razgovor na teme mira i sukoba, ljudskih prava, odnosa sa Evropskom unijom, feminizma i kulture.

Rad FHP-a i stanje u oblasti suočavanja sa prošlošću u Srbiji predstavili su im Budimir Ivanišević i Jelena Krstić. Studenti su posebno bili zainteresovani za rodnu perspektivu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, odnos društva prema utvrđenim sudskim činjenicama, obrazovne politike, aktivizam mladih u okviru suočavanja sa prošlošću, te uticaj društvene podrške suočavanju sa prošlošću na uspostavljanje krivične pravde za počinjene zločine.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje Trećeg izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analize i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u četvrtak, 20. decembra 2018. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11:00 časova, predstaviti „Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina“ i „Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina“.

Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji. Treći po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2018. godine, zaključno sa 1. decembrom 2018. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i „Analizu i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina”, u kojoj analizira postojeći normativni okvir i mehanizme saradnje, kao i izazove koji su se javljali u regionalnoj saradnji, sa ciljem da ponudi preporuke za njeno unapređenje.

Govornici:

• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
• Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
• Erna Mačkić, BIRN
• Jelena Đokić Jović, Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću
• Bekim Blakaj, Fond za humanitarno pravo Kosovo

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

27 godina od zločina u Škabrnji i Nadinu

U nedelju, 18. novembra 2018. godine, navršilo se tačno 27 godina od zločina koji su pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA) i Teritorijalne odbrane (TO) Benkovac počinili nad hrvatskim civilima u selima Škabrnja i Nadin. Iako je Fond za humanitarno pravo (FHP) u novembru 2017. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu za ove zločine, do danas FHP nema informacije da li je TRZ preuzelo bilo koju zakonsku radnju koja bi dovela do procesuiranja odgovornih za ovaj zločin.

Rano ujutru 18. novembra 1991. godine pripadnici JNA i TO Benkovac ušli su u Škabrnju iz pravca obližnjeg sela Smilčić, koje je bilo naseljeno pretežno Srbima. Odmah po ulasku u selo, srušili su Crkvu blažene djevice Marije, a nakon toga su na različitim mestima u Škabrnji ubili 41 hrvatskog civila. Sutradan, u obližnjem Nadinu ubili su još sedmoro civila. Većina ubijenih meštana su bile starije osobe, među kojima je bilo i 16 žena, od kojih je jedna bila nepokretna.

Dve godine od podnošenja krivične prijave protiv Dušana Lončara – TRZ i dalje bez odgovora

Danas se navršava tačno dve godine od kada je Fond za humanitarno pravo (FHP) Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podneo krivičnu prijavu protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske narodne armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara zbog zločina koji je počinjen u selu Lovas (Hrvatska) u oktobru 1991. godine. FHP obaveštava javnost da, od podnošenja krivične prijave, TRZ nije uradilo ništa da ovaj zločin istraži i odgovornog procesuira.

Novi rok: 17.12.2018 – Poziv za dostavljanje koncepta projekta

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Branitelji ljudskih prava (Civil Rights Defenders), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Uprkos obilju sudski utvrđenih činjenica o ratnim zločinima počinjenim tokom rata u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, 20 godina kasnije trajni mir još uvek izmiče. Onemogućavaju ga rasprostranjena nekažnjivost, ignorisanje žrtava, javno veličanje odgovornih za kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i postojanje etnički pristrasnih i međusobno suprotstavljenih narativa o događajima, žrtvama i odgovornim akterima. Nedostatak konstruktivnih i inkluzivnih dijaloga o nasleđu ovih ratova dodatno otežava prihvatanje odgovornosti za zločine i suočavanje sa njihovim posledicama.

Krivična prijava za ubistvo članova porodice Matijević u aprilu 1992. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 16. oktobra 2018. godine Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) Republike Srbije krivičnu prijavu protiv nekoliko NN lica, zbog ubistva tri člana porodice Matijević u aprilu 1992. godine u Kukujevcima (opština Šid, Srbija).

U kasnim večernjim satima 20. aprila 1992. godine nekoliko NN osoba je ušlo u dvorište hrvatske porodice Matijević u Kukujevcima. Iz kuće su izveli Anu, Joza i njihovog maloletnog sina Franju Matijevića i odvezli ih u nepoznatom pravcu. Nekoliko godina kasnije, njihovi posmrtni ostaci su ekshumirani sa groblja u Mohovu (opština Ilok, Hrvatska). Do danas, za ovaj zločin pred sudovima u Srbiji niko nije odgovarao.

„Opkoljeno Sarajevo” po prvi put u Beogradu

Od 25. septembra do 6. oktobra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) i Historijski muzej Bosne i Hercegovine (BiH) prikazali su u Beogradu deo stalne postavke ovog muzeja pod nazivom „Opkoljeno Sarajevo“. Kroz fotografije, dokumente i ručno izrađene predmete koje su pravili građani Sarajeva, postavka prikazuje život u gradu koji je Vojska Republike Srpske (VRS) držala pod opsadom puna 44 meseca. Posetioci su mogli da vide kako je izgledao život u u gradu bez vode, struje i grejanja, kako je teklo školovanje, igra, nabavka hrane, kao i druge svakodnevne aktivnosti u gradu koji, uprkos svakodnevnim snajperskim napadima sa brda koja okružuju grad, nastoji da očuva privid normalnog života.