Pred Višim sudom u Beogradu, nastavljen je postupak za naknadu štete koji je Fond za humanitarno pravo (FHP) pokrenuo u avgustu 2008. godine protiv Republike Srbije, u ime sestara Sarande, Jehone i Lirie Bogujevci, koje su teško ranjene u zločinu koji su pripadnici jedinice Škorpioni, iz rezervnog sastava MUP-a Srbije, počinili u Podujevu/Podujevë 28. marta 1999. godine.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu kojom se Republika Srbija obavezuje da plati 360.000 dinara Seadu Rovčaninu, Bošnjaku iz sela Gračanica (opština Prijepolje), zbog odgovornosti države za torturu koju su u oktobru 1993. godine nad njim izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP Srbije). Fond za humanitarno pravo smatra da će presuda, pod uslovom da postane pravosnažna, doneti samo delimičnu satisfakciju Seadu Rovčaninu, jer je na priznanje nepravde koju je preživeo čekao 19 godina, dok počinioci ni do danas nisu kažnjeni i još uvek rade kao policajci.
Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 31. avgusta 2012. godine, propisan je postupak utvrđivanja vremena i mesta rođenja lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih, čime je učinjen prvi korak ka rešavanju problema nekoliko hiljada pravno nevidljivih lica u Srbiji. Propisivanjem navedenog postupka, licima koja ne ispunjavaju uslove za upis u matičnu knjigu rođenih prema pravilima upravnog postupka, biće omogućeno da svoja prava ostvare u posebnom sudskom postupku koji prepoznaje specifičnosti problema sa kojima se suočavaju.
Povodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva vlade iz post-jugoslovenskih zemalja da prekinu ćutnju o tajnim grobnicama, jer ona najviše doprinosi održanju javne kulture ćutnje o tome šta se dogodilo u prošlosti.
Koalicija za pristup pravdi se pridružuje inicijativi “Zakon je naš” kojom se traži uvođenje eketronskih javnih rasprava o nacrtima zakona i opštim podzakonskim aktima.
Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.
Fond za humanitarno pravo je 11. februara 2011. godine pokrenuo inicijativu za razrešenje sudije Ustavnog suda Republike Srbije Tomislava Stojkovića zbog sumnje da je umešan u otmicu advokata Teki Bokshija, Albanca sa Kosova. U inicijativi, podnetoj tadašnjem predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću, tadašnjoj predsednici Narodne Skupštine Slavici Đukić-Dejanović, tadašnjoj ministarki pravde Snežani Malović, ministru unutrašnjih poslova Ivici Dačiću i Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda Srbije, FHP je zatražio razrešenje sudije Stojkovića i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti.
Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.
U toku izborne kampanje u Srbiji, 3.05.2012. godine, uhapšena su petorica Albanaca iz opštine Bujanovac – Elhami Salihu, Mustafa Limani, Sherif Abdiri, Nedir Sefedini i Sevdaij Emurlah, koje su maskirani pripadnici Žandarmerije istog dana dovezli u sedište MUP-a Republike Srbije u Beogradu.Uhapšeni su imali lisice na rukama, vezane na leđima. U toku popodneva, ministar policije, Ivica Dačić je na konferenciji za štampu u Vranju novinarima pokazao policijska dokumenta o ubistvima srpskih civila i pripadnika MUP Srbije od strane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM). Izneo je podatak da je tokom 2000. i 2001. godine, u napadima OVPBM, stradalo 18 policajaca i vojnika, a 43 civila Srba je kidnapovano. Istog dana, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević je obavestio javnost da je reč o istrazi koja je po zakonu tajna[1], dok su neki mediji, pozivajući se na nezvanične izvore, izneli da se sumnja da su uhapšeni bili pripadnici OVPBM koji su 2001. godine učestvovali u otmici dvojice srpskih mladića, čija su tela pronađena u blizini logora OVPBM kod sela Donja Breznica na Kosovu.
Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavao sudija Dragan Mirković, 19.06.2012. godine, izreklo je osuđujuću presudu četvorici optuženih za ratni zločin počinjen nad hrvatskim civilima na teritoriji opštine Beli Manastir, u periodu od avgusta do kraja 1991. godine. Optuženi Zoran Vukšić je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, optuženi Slobodan Strigić na 10 godina, optuženi Branko Hrnjak na 5 godina i optuženi Velimir Bertić na 1 godinu i 6 meseci zatvora.