Posts Written By: hlcadmin

Predstavljanje Petog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:00 časova, predstaviti Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Srbiji.

Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji.

Peti po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2019. godine, zaključno sa 1. decembrom 2019. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje.

Govornice:

• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
• Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
• Safeta Biševac, novinarka dnevnog lista Danas
• Lamija Tiro, TRIAL International

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Nedjeljom u 2: Nataša Kandić

Gošća emisije Nedjeljom u 2 bila je Nataša Kandić, poznata mirovna aktivistica iz Beograda, bivša direktorica Fonda za humanitarno pravo i žena koja je pomogla mnogim žrtvama rata iz Hrvatske u sudskim procesima u Srbiji. U emisiji je između ostalog govorila o regionalnoj inicijativi za utvrđivanje činjenica o ratnim žrtvama (REKOM).

 

 

Predstavljen Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 6. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji. Otvarajući konferenciju, Ivana Žanić je podsetila da je FHP jedina nevladina organizacija u Srbiji koja od 2002. godine kontinuirano prati i analizira sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je locirao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Žanić je istakla da je FHP za izradu ovog predloga praktične politike koristio informacije koje je prikupio kako od nadležnih institucija, tako i od žrtava, i to na osnovu intervjua koje je sproveo na terenu. Važan izvor informacija za pripremu ovog predloga praktične politike činile su i prethodne analize i izveštaji FHP-a. Rezultati istraživanja su pokazali da su žrtve, koje su odlučile da svedoče pred sudovima u Srbiji, bile izložene velikom emocionalnom naporu pre, tokom i nakon svedočenja, jer su tom prilikom ponovo proživele traumatična iskustva.

Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Uloga žrtava u postupcima za ratne zločine je nezamenljiva, jer su njihovi iskazi u ovim postupcima često ključni dokaz koji može da potkrepi navode optužnice. Da bi se osiguralo nesmetano i efikasno vođenje sudskog postupka, od ključne je važnosti da žrtve imaju podršku od strane institucija koje su nadležne za krivično gonjenje, te da budu informisane o sudskom postupku i o svojim pravima, kako bi njihov iskaz bio što kvalitetniji, a posledice po kasniji život što manje. Odnos nadležnih pravosudnih organa prema žrtvama umnogome utiče na njihovu odluku da učestvuju u krivičnom postupku, kao i na osećaj poverenja u pravosudni sistem. Obzirom da je za žrtve svedočenje veoma traumatično, od vitalnog je značaja da pravosudni sistem prepozna potrebe i brige žrtava, te da im pruži podršku i potrebne informacije, a u cilju umanjivanja retraumatizacije i istovremene pripreme za kvalitetno svedočenje.

Djeca rođena zbog rata: ‘Ime jednog roditelja’

Procjenjuje se da je u Bosni i Hercegovini tokom posljednjeg rata silovano između 20.000 i 50.000 žena. Nakon ratnog silovanja žene su rađale djecu, neka su ostajala uz majke, neka su odmah po rođenju data na usvajanje drugim porodicama. Tačan broj do danas nije utvrđen. Mladi okupljeni u Udruženje Zaboravljena djeca rata traže da se konačno sa njih skine stigma nepoznatog oca.

 

 

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa

Istina koja nije postala pomirenje

Ivana Žanić i Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravo

Poslednjih godina je primetna praksa da se smanjuje broj postupaka za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. I danas, kao i pre 16 godina, kada se počelo sa procesuiranjem ovih zločina u Srbiji je situacija nepromenjena – nema optužnica protiv visokorangiranih pripadnika vojske i policije. Ukoliko analiziramo poslednje podignute optužnice, čini se da će se ta praksa nastaviti i u budućnosti.

Poslednji od dosad objavljenih 12 dosijea Fonda za humanitarno pravo rezultat je istraživanja o prisilnoj mobilizaciji izbeglica u Srbiji, ljudi koji su se u SR Jugoslaviju sklonili od ratnih dejstava u susedstvu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. O rezultatima istraživanja Fonda o njihovoj sudbini, kao i o dosadašnjim dosijeima i cilju istraživanja, da se podstakne pomirenje u regionu, koji su, izvesno je već sada, drugačiji, dokumentovani prikaz rata i svega što je pratilo ratna dejstva, za Remarker govore izvršna direktorka Fonda Ivana Žanić i autorka dosijea Jovana Kolarić. Objavljeni nalazi rezultat su temeljnog istraživanja, razgovora sa učesnicima i svedocima, te selekcije dokumenata Haškog tribunala koji rasvetljavaju brojne aspekte problema kojima se dosijei bave.

Terali su nas u rat palicama i kundacima

Poziv na predstavljanje Predloga praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u petak, 6. decembra 2019. godine, u 11:00 časova, u Velikoj sali Medija centra Beograd (Terazije 3, II sprat) predstaviti „Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji”.

Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je identifikovao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji.

 

Govornici:

• Meris Mušanović, Fond za humanitarno pravo
• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
• Suvada Selimović, svedokinja u predmetu Zvornik II
• Biljana Slavković, psihoterapeutkinja

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Šesta Škola tranzicione pravde

Od 5. do 10. novembra 2019. godine održana je šesta po redu Škola tranzicione pravde (Škola) Fonda za humanitarno pravo (FHP). Školu je pohađalo 18 studenata prava, političkih nauka, istorije, skandinavskih jezika i sociologije, kao i aktivisti nevladinih organizacija iz Srbije.

Polaznici su stekli znanja o konceptu i mehanizmima tranzicione pravde, njenoj primeni u Srbiji u kontekstu oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, a razmatrali su i studije slučaja zločina počinjenih u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i na Kosovu. Pored prilike da saznaju sudski utvrđene činjenice o ovim zločinima, koje su utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), polaznici su imali prilike da čuju i o rezultatima i izazovima u procesuiranju ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Pored učenja o sudski utvrđenim činjenicama pred MKSJ i nacionalnim sudovima, polaznici su imali prilike da saznaju i o temama koje se tiču reforme institucija, lustracije, reparacija, ali i tema koje su vezane za memorijalizaciju.

Dosije: Prisilna mobilizacija izbeglica

Od izbijanja rata na području Hrvatske i BiH, a posebno u vezi sa hrvatskim vojno-policijskim operacijama „Bljesak” i „Oluja”, u Srbiju je izbeglo oko 500.000 Srba, državljana Hrvatske i BiH. Nekoliko desetina hiljada Srba iz Hrvatske izbeglo je u Srbiju tokom 1991. i 1992. godine. Oni su uglavnom menjali svoje kuće i imovinu sa Hrvatima iz Vojvodine koji su, pod pritiskom Srpske radikalne stranke i paravojnih grupa, napustili Srbiju. Najmanje 200.000 ljudi je izbeglo iz Hrvatske u periodu od maja do kraja avgusta 1995. godine, tokom i nakon operacija Hrvatske vojske i MUP-a, „Bljeska” i „Oluje”. Većina izbeglica bila je smeštena u prihvatnim centrima širom Srbije, starim hotelima, nekorišćenim javnim objektima, kod rođaka i prijatelja, a tek mali broj je imao mogućnosti da iznajmi stan.