Posts Written By: hlcadmin

Srbija diskretno napreduje ka EU

Srbija diskretno napreduje ka EU

danas_logo* Od ukupno 27 aktivnosti koje su predviđene akcionim planom, Srbija je njih 12 u potpunosti realizovala, 10 aktivnosti je ostalo crveno, dok se njih pet vodi kao delimično realizovano

Kada se govori o reformi sistema za kažnjavanje ratnih zločina, gledano kroz perspektivu nedavno objavljenog izveštaja o ispunjenosti akcionog plana za Poglavlje 23, Srbija je od aprila do jula ove godine napravila diskretan napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.

Share

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”

Pravni i institucionalni okviri potreba civilnih žrtava rata - srU utorak 22. avgusta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”. Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Share

Konkurs za poziciju Fundraising i Outreach konsultanta

Konkurs za poziciju Fundraising i Outreach konsultanta

Logo FHP

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju konsultanta za razvoj organizacije, sa iskustvom u oblasti Outreach-a i Fundraising-a. Rok za prijave je 4. septembar 2017. godine.

Za detaljniji opis, pogledajte ToR.

Share

Natjerali su mamu da gleda dok me siluju – Svedočenje J. H. o strahotama koje je preživela tokom rata

Natjerali su mamu da gleda dok me siluju – Svedočenje J. H. o strahotama koje je preživela tokom rata

danas_logoBila je nedjelja, 10. maj 1992. godine, oko četiri sata po podne kada su na podrumska vrata, gdje sam se krila sa svojom porodicom, rodbinom i prijateljima navalili arkanovci, njih oko 30.

Imali su namjeru da bace bombu unutra. Moja tetka ih je zamolila da to ne čine. Pojavio se arkanovac na vratima i veoma grubo rekao da se predamo. Izašli smo iz podruma sa podignutim rukama. Postrojili su nas u kolonu jedan po jedan i poveli. Vodili su nas tako oko hiljadu metara. Za sve to vrijeme padale su granate. Uveli su nas u jednu napola srušenu kuću. Tu smo ostali oko pola sata, dok su oni pljačkali i odnosili sve vrednije stvari. Odatle su nas poveli prema centru Grada i uveli u jedan stan.

Share

Ćatić: Majke umrle, a nisu dočekale da sahrane najmilije

Ćatić: Majke umrle, a nisu dočekale da sahrane najmilije

N1_logoU centru Tuzle, na Trgu žrtava genocida u Srebrenici, i danas su se kao i svakog 11. dana u mjesecu okupile preživjele žrtve genocida koje su ponovile zahtjeve da se pred lice pravde izvedu oni koji su činili zločine, te da se više i efikasnije radi na pronalasku nestalih osoba.

˝Pune 22 godine pokušavamo da dođemo do posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Tražimo još preko hiljadu osoba nestalih tokom genocida. Kažem preko hiljadu, jer kompletne porodice su ubijane, a kada smo prijavljivali, morali smo lično prijavljivati ko se vodi kao nestao, tako da neke niko nije mogao prijaviti. Nezadovoljni smo radom Tužilaštva BiH, ali i radom Instituta za traženje nestalih BiH koje je na nivou cijele države i tu uvijek ima određenih opstrukcija i nema dogovora˝, poručila je Hajra Ćatić, predsjednica Udruženja ˝Žene Srebrenice˝.

Ćatić je izjavila da više od hiljadu porodica još nije pronašlo svoje najdraže, a mnoge majke su i umrle, a nisu dočekale da ukopaju svoje najdraže.

Istaknula je da je neophodno da se oni koji su činili zločine, učestvovali i kreirali genocid što prije izvedu pred lice pravde.

˝Mi se borimo za pravdu, ali sve to ide toliko sporo i predugo traje˝, navela je Ćatić.

Preuzeto sa portala N1

Share

Koliko košta informacija o masovnim grobnicama?

Koliko košta informacija o masovnim grobnicama?

U Bosni i Hercegovini i danas se traga za blizu sedam hiljada osoba nestalih tokom rata. Više od 20 hiljada nađeno je u masovnim grobnicama i identificirano. Ipak, u posljednje vrijeme sve teže se dolazi do informacija o masovnim grobnicama. Mnogi, koji tvrde da znaju gdje se nalaze, za te informacije traže novac.

Preuzeto sa portala Al Jazeera Balkans

Share

Zbog Srebrenice u zatvoru samo jedan osuđenik u Srbiji

Zbog Srebrenice u zatvoru samo jedan osuđenik u Srbiji

Slobodna EvropaPravna procedura kojom se najpre odbacuje optužnica protiv osmorice okrivljenih za, učešće u ubistvu 1.313 Bošnjaka u selu Kravice kod Srebrenice (Apelacioni sud 13. jula 2017.godine), a zatim se i odbacuje predlog Tužilaštva za ratne zločine da se nastavi postupak (Viši sud 3. avgusta 2017) sasvim je u skladu sa zakonom i drugačiji ishod nije mogao ni biti, rekla nam je Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo.

Ona se čudi što se, nakon odluke Apelacionog suda o odbacivanju optužnice, Tužilaštvo za ratne zločine uopšte obratilo Višem sudu tražeći da se postupak nastavi, jer to pravno nije moguće.

Share

Krivična prijava protiv hrvatskih vojnika za Oluju

Krivična prijava protiv hrvatskih vojnika za Oluju

N1_logoOrganizacija Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću podnela je krivičnu prijavu za zločine počinjene u naseljima kod Knina avgusta 1995. godine, kada su, kako se navodi u prijavi, hrvatski vojnici ubili srpske civile.

Krivična prijava podneta je Državnom tužilaštvu danas, na dan obeležavanja 22. godišnjice od vojno-policijske akcije “Oluja”, koja je završena ulaskom hrvatskih snaga u Knin.

U prijavi je navedeno da su trojica pripadnika hrvatskih vojnih snaga 6. avgusta 1995. u selu Uzdolje kod Knina zatekli “osmoro bespomoćnih, bezopasnih i vremešnih srpkih civila”, prenosi Hina.

Share

STJEPANOVIĆ: VLAST OPSTRUIŠE SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE

STJEPANOVIĆ: VLAST OPSTRUIŠE SUĐENJA ZA RATNE ZLOČINE

autonomija-logoPrekid suđenja optuženima za ratne zločine u Srebrenici predstavlja logičnu posledicu opstrukcije, odnosno udruženog poduhvata zakonodavne, izvršne i sudske vlasti Srbije

Istraživač Fonda za humanitarno pravo i ekspert za suđenja za ratne zločine Nemanja Stjepanović ocenio je da je odluka Krivičnog veća Odeljenja za ratne zločine u Beogradu da se ne nastavi suđenje optuženima u postupku ‘Srebrenica’ – “očekivana posledica državne opstrukcije procesa suđenja za ratne zločine u Srbiji, svojevrsnom udruženom poduhvatu zakonodavne, izvršne i sudske vlasti”.


Share